Вредност филмске индустрије у Србији током последњих пет година се утростручила, чему су значајно допринели и државни подстицаји за овај сектор.
На сваки евро подстицаја, у државни буџет се враћало 4,57 евра, а од снимања филмова, серија, реклама и услуга постпродукције користи су имале и многе друге делатности.
„Од 2018. до 2023. године номинална вредност филмске индустрије стално расте. Она није смањена ни током пандемије – тада је раст био на нивоу претходних година, а по нормализацији ситуације је убрзан.
Зато је 2023. номинална вредност овог сектора била три пута већа него у 2018. години“, каже Игор Ковачевић, ванредни професор на Економском факултету у Београду.
Јача учешће у БДП-у
Он додаје да је бруто додатна вредност (БДВ) филмске индустрије у српском бруто домаћем производу (БДП) нешто испод један одсто, али да упорно јача.
У студији „Анализа економских ефеката сектора аудиовизуелне продукције и ефикасности подстицаја за производњу аудиовизуелних садржаја у Републици Србији за 2020. и 2021. годину”, Ковачевић наводи да је током тог периода на снимање ових садржаја утрошено 589 дана.
Просечан буџет по дану снимања износио је 54.607 евра.
Мањи део ових средстава чине државни подстицаји, док остало представља улагање страних продукцијских кућа.
Новац се враћао у буџет кроз директне приходе које држава обезбеђује од филмских субјеката по основу пореза и доприноса на зараде, других пореза и такси, накнада за коришћење јавних површина итд.
Корист имале многе привредне граде
Користи су имале и остале привредне гране.
Примера ради, у поменуте две године стране продукције су оствариле 14.878 ноћења у Србији и допринеле туризму са преко 1,25 милиона евра, само кроз плаћање смештаја и боравишних такси.
Према тој анализи, у 2016. години уз подршку државе снимљена су четири филма и две серије, а 2021. године седам филмова и две серије.
Вредност субвенција је расла знатно динамичније, па је 2016. за филмове издвојено 223,14 милиона динара, а за серије 97,68 милиона динара.
Подстицаји за филмове су 2021. године достигли вредност од 698 милиона динара, а за серије чак 464,57 милиона динара.
Раст филмске индустрије током последњих пет година потврђује и Милица Божанић, извршна директорка Српске филмске асоцијације (СФА):
„У том периоду у филмској индустрији порасли су и запосленост, и површина студијског простора, и број нових предузећа“.
Веће субвенције државе
Субвенције не би требале да буду једина подршка у развоју ове индустрије.
Божанић наводи да у свету, посебно на развијеним тржиштима попут холивудског, филм привлачи многе финансијере из привреде.
У Србији је овај вид сарадње још у повоју. Поред државе, у финансирању продукција помажу одређени приватни спонзори, али то су још увек појединачни случајеви а не устаљена пракса.
Србија ипак јесте обезбедила неке од услова за даљи развој филмске индустрије, на пример предвидивост финансирања, кажу филмски радници.
Потребно је, међутим, побољшати и пословно окружење за филмски сектор, било да је реч о државној администрацији, логистици током снимања, уређивању односа између многобројних актера…
Све то су циљеви СФА и зато ово удружење прикупља информације од својих чланова и каналише их у конкретне пројекте.
На пример, пре две године смо направили препоручени типски уговор за најам локација. Јер, мапирање локација и успостављање контаката са јавним сектором су веома важни за филмаџије.
„Зато желимо да јавна управа поједностави процедуре и захтеве за издавање сагласности за снимање на јавним локацијама. Рад на овоме и даље траје“, додаје директорка СФА.
Уметност корисна за друштво
Филм јесте уметност, али је и посао, који је према речима Божанић вишеструко користан за друштво.
„Будући да око 20 одсто новца за субвенције иде нашим продукцијама, оне добијају могућност да приуште бољу опрему, да раде квалитетнију постпродукцију, да сарађују са великим играчима.
То домаћим филмовима и серијама обезбеђује већу видљивост у иностранству, а нашој земљи прилику да представи своје вредности, културу, традицију, природне лепоте“, каже она.
Такође, сваки међународни пројекат који је снимљен у Србији отворио је могућност за побољшање слике о нашој земљи, за привлачење нових талената, али и за сарадњу са другим државама.
„Осим тога, познато је да места на којима се снимају популарни филмови и серије привлаче и велики број туриста“, додаје.
Према анализи Економског факултета, филмска индустрија је 2021. директно запошљавала 2.894 људи, за 37 одсто више у односу на 2019. годину.
Међутим, због специфичности ове индустрије много људи ради од пројекта до пројекта, па је утврђивање укупног броја запослених захтеван посао.
Процене су да је у 2021. у тој делатности радило 5.008 особа са пуним радним временом.
