Томас Ман, представник психолошког романа, најзначајнији њемачки прозни стваралац у 20. вијеку, добитник Нобелове награде за књижевност 1929. Послије доласка нациста на власт у Њемачкој 1933. емигрирао је у Швајцарску, а 1939. у САД. Стварао је под утицајем Јохана Волфганга Гетеа, Артура Шопенхауера, Фридриха Ничеа и великих руских писаца 19. вијека. Дјела: романи „Буденброкови“, „Чаробни бријег„, „Краљевско височанство“, „Лота у Вајмару“, „Доктор Фаустус“, „Исповијести варалице Феликса Крула“, „Изабраник“, тетралогија „Јосиф и његова браћа“, приповијетке и новеле „Смрт у Венецији“, „Тонио Крегер“, „Марио и мађионичар“, „Замијењене главе“, „Закон“, „Преварена“, есеји „Духовно племство“, „Старо и ново“, културно-филозофске и историјске студије „Фридрих и велика коалиција“, „Разматрања једног неполитичара“.
Један од најпознатијих њемачких књижевника, Нобеловац, романописац и приповједач Ман, рођен је 6. јуна 1875. године у Либеку. Био је велики критичар нацизма, због чега је пао у немилост од стране нацистичких власти, заједно са својом породицом. Успио је да се одсели у САД, гдје је постао и предавач на чувеном Принстону.
