Ово вече није било само промоција књиге, већ истинска прослава књижевности која слави правду, истину и дух нашег народа. Поред аутора, о делу су инспиративно говорили Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и књижевни критичар др Игор Перишић.
Славиша Павловић, писац који је већ сада, пишући о историји, ушао у историју, овом збирком прича доноси јединствену поетику у којој се преплићу православни дух, идеали слободе и непоколебљиви бунт. Његове приче сведоче о једном дубоко укорењеном осећају за правду, где се појединци, када систем закаже, храбро супротстављају неправди, ослањајући се на снагу свог карактера и моралне врлине.
У уторак, 3. децембра, кафетерија Букмаркер у књижари Делфи СКЦ постала је поприште правог књижевног спектакла. Славиша Павловић, писац чије дело плени изузетном дубином и снагом, представио је своју збирку прича „Осветници и клеветници“. Простор је био премали да прими све који су желели да присуствују овом догађају, сведочећи величини дела и поштовању које аутор ужива.
Оно што Славишу издваја од многих савремених аутора јесте његова способност да у својим делима пренесе не само историјске догађаје, већ и дах слободе наших предака. Његове књиге нису само збирке речи – оне су својеврсни споменици људској храбрости, отпору према наметањима и победи духа.
Током вечери, истакнуто је да су Павловићеве приче једнако јаке у својој форми као и у садржају. Дејан Стојиљковић је похвалио Лагунину посвећеност неговању приповедачке традиције, истичући да је Славиша пример писца који гради књиге какве би сам волео да чита, али које истовремено дубоко комуницирају са публиком.
Владимир Кецмановић је нагласио да је Павловић својом поетиком и стилом успео да обједини наизглед различите теме и времена у један кохерентан свет који читаоца држи од прве до последње странице. Његове приче су, како је истакао, готово филмске у својој динамици и дубини, а сам аутор, кроз своје стваралаштво, заслужује место међу славним јунацима о којима пише.
Др Игор Перишић је приметио да су Павловићева дела обликована изванредном критичком свешћу и доследном поетичком идеологијом. Његове приче не само да одражавају традиционалне вредности, већ уносе и нови дух, супротстављајући се опште прихваћеним идејама и глобалистичким наметањима.
Славиша Павловић је, у препознатљивом маниру, надахнуто говорио о свом стваралаштву, истичући да сваки писац треба да пише о ономе што познаје и осећа. Његове речи, прожете мудрошћу и искреношћу, одзвањале су као подсетник на важност књижевности која обједињује и инспирише.
Ретки су писци који могу са таквом снагом да пишу о славним јунацима, а да се и сами својим књижевним делом могу сврстати међу њих. Славиша Павловић је управо такав стваралац – писац који не само да говори о херојима, већ својим делима постаје део те херојске традиције, остављајући неизбрисив траг у савременој српској књижевности.
