Српски историчар Васо Чубриловић /1897-1990/, најмлађи учесник атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву. Био је професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности.
Како је говорио о атентату?
„Да ли је сарајевски атентат проузроковао рат? Недавно је код мене био један дописник немачког листа и питао ме шта ја мислим, да ли би било Првог светског рата да није било сарајевског атентата. Насмејао сам се, па сам му одговорио: господине, у историјској науци нема хипотетике, шта би било да је било, него шта је било и тачно како је било. И које су последице. Можемо само констатовати да је атентат био, да је искоришћен за почетак Првог светског рата. Лично мислим да би и без атентата дошло до рата. Уосталом, Други светски рат је почео и без атентата“, овако је 1981. године говорио Васо Чубриловић, тада угледни академик, историчар, професор београдског универзитета, један од најважнијих интелектуалаца у Југославији.
Била је то једна од ретких прилика када је, као најмлађи учесник Сарајевског атентата на Франца Фердинанда, говорио о том догађају. Углавном је избегавао да о томе јавно прича. Накнадно су његова запажања о догађају који је променио свет објављена у књизи „Сећања“.
„Право да вам кажем, некад ми се смучи што сам уопште био у том атентату“, рекао је новинару. Рекао је то не због тога што је одрицао своје улоге у том догађају, већ што су они који су га о томе питали сматрали да зна много више него што жели да каже.
„После свих тих питања, да ја морам нешто знати зато што сам учествовао. Па најмање смо ми ђаци знали шта се дешава. У таквим пословима ко обавештава. Међутим, све што је досад сазнато, ово говорим као историчар, не превазилази оно што су Принцип, Грабеж и Чабриновић рекли у истрази. Од Војислава Танкосића даље – нема доказа ко је још учествовао и да ли је учествовао. Једино, кажу, да је Апис, кад је тражио помиловање, нешто о томе говорио. За правог историчара то није меродавно, јер кад је човек осуђен на смрт и тражи помиловање, он може да напише и оно што није хтео. А рекло му се да напише, јер некоме је то требало из политичких разлога. Мимо тога се ништа више не зна“, рекао је Чубриловић.
Детињство
Како се Васо Чубриловић, још малолетан, обрео у Младој Босни, данас је мање-више познато.
Рођен је 14. јануара 1897. године у Градишци. Отац Јово био је учесник устанка у Босни 1875-1878, а умро је годину након што се Васо родио. Отац му је пореклом из Крупе на Врбасу, места недалеко од Бањалуке, одакле подстиче и данас бројна лоза Чубриловића. Васо је био најмлађи од укупно десеторо његове деце.
У 11. години остаје и без мајке Савке, па бригу о њему преузима старији брат Вељко који је радио као учитељ у Тузли и Прибоју на Мајевици. Након завршетка основне школе у Градишци, Васо одлази код брата у Тузлу где уписује гимназију. У шестом разреду улази у Младу Босну са чијим члановима је Вељко од раније одржавао контакте. Почетком 1914. године демонстративно напушта светосавску приредбу у школи због интонирања химне цару Фрањи Јосифу, након чега бива избачен из школе. Прелази у Сарајеву код сестре Стаке и наставља школовање у гимназији. Тамо се дубље повезује са Данилом Илићем и другим члановима Младе Босне.
Учешће у атентату
У јуну исте године учествује у атентату на аустроугарског престолонаследника. Стајао је код Више девојачке школе у Сарајеву са бомбом и револвером, али није дочекао да делује јер је Гаврило Принцип нешто раније испалио хице који су окренули точак светске историје. У великој потери за учесницима атентата бива ухваћен у данашњој Козарској Дубици и пребачен у Сарајево.
Заједно са још 24 оптуженика суђено му је за велеиздају. Бранио га је чувени Рудолф Цистлер. Пошто је био малолетан, није осуђен на смрт, за разлику од његовог брата Вељка. Васо је осуђен на 16 година најстрожег затвора. Казну је служио у аустријском Мелесдорфу и Зеници. Укупно је иза решетака провео нешто више од четири године, од чега чак три у самици. Осим Вељка, још један његов брат, Бранко, је осуђен, и то у фамозном бањалучком велеиздајничком процесу. Добио је 14 година затвора. Занимљиво је да је иза решетака доспела и сестра Стака зато што је у писму брату Бранку, у којем га обавештава о Вељковој смрти, написала да му је „брат био јунак“. Аустроугарске власти су то оцениле као „слављење покојниковог дела“.
Студији и докторат
Након изласка из затвора и пада аустроугарске монархије, Васо коначно завршава гимназију у Сарајеву, уписује Филозофски факултет у Загребу, а студирање на истом факултету наставља у Београду, где је и дипломирао 1922. Два пута се женио, са Радунком Анђелковић добио је сина и кћерку, док са Даницом Трипковић није имао деце.
Докторирао је историју 1929. године на Универзитету у Београду на тему „Босански устанак 1875-1878“ у којем је, како је већ наведено, учествовао и његов отац. Исте године га као асистента прима један од највећих српских историчара Владимир Ћоровић за којег је Чубриловић касније говорио да је у великој мери утицао на његов професионални ангажман.
Универзитетску каријеру прекида му Други светски рат. Као члана Савета земаљске одбране при команди Војске Краљевине Југославије ухапшен је у Рисну у јуну1941. Затворен је у Гестапов истражни затвор, а затим и у злогласни Бањички логор, одакле је ослобођен крајем 1942. године. Остао је у окупираном Београду до краја рата.
Признања и улазак у САНУ
Након успостављања нове државе постаје члан Комунистичке партије. У првим послератним годинама обављао је дужности министра пољопривреде и министра шумарства. Наставља каријеру на универзитету, постаје редовни професор, а на крају и декан Филозофског факултета. Године 1959. постаје дописни, а 1961. редовни члан САНУ.
Од бројних награда и признања вреди издвојити титулу почасног доктора Универзитета у Бањалуци коју је добио 1989. године. Чубриловић, иако је живот проводио у Београду, није заборавио подручја у којима је стасао и где је почињао свој „заверенички“ живот. Редовно је обилазио Градишку и Прибој, отварао библиотеке и поклањао књиге.
Овај непосредни учесник великих историјских дешавања и сведок једне епохе, деловао је на јавној, педагошкој, научној и академској сцени више од 70 година.
Васо Чубриловић преминуо је 11. јуна 1990. године.
