Климатске промене све израженије, потребна едукација и подршка произвођачима. Пољопривреда је један од сектора најугроженијих климатским променама због чега су едукација, промена свести и подршка локалним произвођачима неке од мера које су препоручили стручњаци на скупу „У сусрет КОП 29: Климатска акција у области пољопривреде”, саопштио Центар за унапређење животне средине, а преноси Бета. Учесници су подсетили да је ово лето било најтоплије у историји Србије, да су оборени рекорди у погледу температура, као и да 70 дана није било падавина.
„Оваква лета ће у будућности у Србији представљати неку врсту нормале, то јест очекиваног догађаја. Екстремна лета ће бити далеко озбиљнија по питању ових температурних рекорда”, рекао је професор на Физичком факултету Владимир Ђурђевић. Он је казао да је и ова година била једна од најсушнијих с обзиром на то да је од марта до августа била екстремна суша на 95, а можда чак и 99 одсто територије и додао да се то може у потпуности приписати климатским променама. „У нашој земљи анализе показују перманентан губитак количине воде у подземним резервоарима и тај губитак може да се повеже с климатским променама и повећаном учесталости суша и то је трајни губитак воде као ресурса за нашу земљу. Не постоји план нити мера прилагођавања којом можете да вратите воду у те подземне резервоаре”, казао је Ђурђевић. Професорка Пољопривредног факултета Зорица Ранковић Васић изјавила је да је прошла зима била најтоплија од 1951. године, без падавина, зимског мраза и снежног покривача, што је катастрофално за пољопривреду, посебно ратаре. Подсетила је да је после такве зиме уследио мраз на пролеће, који је направио велику штету, а затим кише и олује у периоду цветања и онда сушно врело лето. „Све је то утицало на смањење приноса и на понуду и потражњу, и на крају на високе цене”, рекла је проф. Ранковић Васић. Она је навела да пољопривреда, према подацима из 2020, учествује у БДП-у са високих 7,5 одсто, од чега је 68 одсто биљна производња, а 32 одсто сточарство. Сарадница Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) Драгана Тар указала је да у свету не постоји довољна прехрамбена сигурност, Тарова је истакла да су кључни разлог за то конфликти, али да се екстремни временски услови и климатске промене сада наглашено појављују као разлог зашто неке државе немају довољан приступ храни. Панел-дискусија је организована у оквиру пројекта „Климатски форум”, који је подржан кроз програм „ЕКО-СИСТЕМ Подршка реформама у заштити животне средине”, који спроводе Млади истраживачи Србије (МИС), уз подршку Шведске.
