У Србији је 6.000 тешко оболелих од астме, али пацијената са блажим облицима те болести је много више, изјавила је пулмолог др Оливера Остојић и додала да се код оних са тежим облицима већ користи биолошка терапија.
Докторка Остојић, поводом „Недеље борбе против астме“, за Танјуг наводи да код астме постоји градација и то на лаку, умерену, средње тешку и тешку, а да се први симптоми појављују још у детињству. „Симптоми се јављају са продуженим кашљем, отежаним дисањем, губитком даха, осећајем недостатка ваздуха. То су симптоми астме. А пре тога могу да се јаве и симптоми алергијске болести јер је астма уско повезана, односно скоро 40 одсто пацијената који болују од неке врсте алергије имају и астму“, казала је она.
Како је додала, почиње са оним симптомима алергијске кијавице, сузења очију, кашљуцања, раног јутарњег кијања, док су у раном дечијем узрасту то атопијски дерматитис или екцеми.
Наводи да је симптоматологија различита у зависности од узраста, као и од тежине болести. У Србији је кренула биолошка терапија, каже Остојићева додајући да се примењује већим делом код одраслих пацијената, али да почиње и код млађих.
„То су пацијенти који имају те теже облике астме, који су резистентни на одређену терапију која се даје и која је доступна код нас у земљи за све узрасте пацијената тако да се кренуло са биолошком терапијом. Даје добре резултате код пацијената који имају ту тешку астму, која је отпорна на стандардну терапију“, навела је она.
Астма је обично генетски предиспонирана, каже и појашњава да су у дечијем узрасту окидач обично у почетку неке вирусне респираторне инфекције након које дете продужено кашље, има такозвано звиждање, свирање у грудима.
„Астма је генетски предиспонирана, она се може превенирати, она се не може излечити. Константно у току живота потребно је да имате контроле педијатра, пулмолога или одраслог пулмолога за своју болест“, навела је.
Докторка Остојић додаје да се профилакса даје у одређеним периодима године, у зависности од тога да ли је алергијска астма, као и чиме је изазвана. „Ми контролишемо пацијента, они не узимају континуирано током године терапију, узимају када је потребно и када се очекује да ће евентуално доћи до погоршања основне болести, а како је ту генетика у игри, онда не можемо да кажемо да се астма може излечити, али може се контролисати, превенирати и може се сасвим нормално живети са астмом и бити активан на свим могућим пољима“, поручила је она.
