На обали реке Требишњице, пет километара низводно од Требиња, налази се манастир Тврдош са црквом посвећеном Успењу Пресвете Богородице. Подигнута у IV веку и задужбина је цара Константина (324-337) и његове мајке Јелене (247-327). У народу постоји сећање да је ктитор манастира Тврдоша био Свети краљ Стефан Урош II Милутин (1282-1321) који је обновио манастир. Али и херцег од Светог Саве Стјепан Вукчић Косача (1435-1466).
Манастир Тврдош је најстарији живи манастир у данашњој Херцеговини. Налази се на око 270 м изнад мора, а његова црква је на врху стене, која се некад у окомитим степеницама спуштала према двадесетак метара нижој Требишњици. Данас тај истакнути положај није тако упадљив због зграда што су заклониле литице са јужне стране. Са западне и источне стране такође су биле стрме падине, те се само са севера могло једноставно прићи цркви. Када је првобитна црква била саграђена, стајала је сама на стени. То указује да је била подигнута као спомен задужбина, намењена проповедању и празничном сабирању народа на Литургију.
Историја манастира Тврдош
Најстарији запис о првим ктиторима, цару Константину и царици Јелени, забележен је у старијем делу Тврдошког Поменика из XVII столећа. То је предање преношено са колена на колено и свакако се налазило записано у старијим поменицима, који су уништени. Од цара Константина Великог заустављено је прогањање хришћана, он је омогућио слободно деловање хришћанске Цркве, а у његово време започето је и слободно подизање храмова. Он сам је био највећи ктитор.
У предању се крије разлог за подизање прве цркве Тврдоша на том месту – вероватно је одатле Апостол Павле проповедао Јеванђеље уз римски пут којим је даље путовао по Илирику, односно Далмацији. Чини се да је Апостол Павле стигао из Боке до Требиња, а затим даље прошао долином Трбишњице према Омишу и Кистању (потоњи манастир Крка), одакле је наставио пут за Италију.
У XII веку, Захумљем је владао брат Стефана Немање – Мирослав, кнез Хумски (1166-1190), када је написано и Мирослављево јеванђеље. Као српски принц Растко Немањић, син Стефана Немање, је добио Хум (Херцеговину) на управу, а као први српски архиепископ Свети Сава је успоставио 1219. године Хумску епархију у Стону. Она је била надлежна и за подручје Требиња, преузевши бригу о православном наслеђу Далмације. Међу запретеним манастирима прошлости, Твдош се појављује као први манастир Требиња и један од најугледнијих манастира Хумске епархије Светог Саве.
Време краља Милутина
По предању, ктитор Тврдоша је био и краљ Милутин (1282-1321). Ову најпознатију светињу хумске земље, у чијој је близини 1277. као монах преминуо његов са престола (од Драгутина) свргнути отац Урош, обнавља краљ Милутин крајем XIII или почетком XIV века. Изградио је нови храм, обнављан до наших дана, а свакако и друге манастирске грађевине. Данашњи изглед манастира одговара оном из доба краља Милутина, мада је президан. Манастирске зграде су уобичајено распоређене дуж обујамног зида, који има основу неправилног троугла заобљених углова. Како је порта веома скучена, потоњим изградњама неке средњевековне зграде потпуно су нестале.
Средином XV столећа, Требиње је преузео херцег Стјепан Вукчић Косача (1435-1466), који је почео одлучније да делује на обнављању Православне Цркве. Он је своју титулу посветио Светом Сави. Тесно је сарађивао са својим духовником, милешевским митрополитом Давидом. Он је на стари храм Тврдоша призидао спољну припрату, украсио је вредним живописом, обновио и утврдио цео Манастир. Због велике градитељске делатности на подизању и обнови цркви и манастира, херцог Стјепан је остао добро упамћен у народу као православни српски владар, па се по њему и прозвала Херцеговина.
Велика обнова, почетком 16. века, уследила је највероватније након турског заузимања Требиња 1466. године, када је манастир страдао. Први писани податак о манастиру Тврдош, тј. о Требињском манастиру, налазимо у Октоиху из 1509. године. Ову књигу је преписао Марко Требињац, по налогу епископа Висариона при архиепископу Јовану (милешевском), који се помињу и као обновитељи манастира. О манастиру говоре и два сачувана уговора из Дубровачког архива. Један од тих уговора је из 1501. године, када је Марко Требињац отишао на учење сликања код сликара Матка Миловића у Дубровник. До тада су грађевински радови на обнови цркве били завршени. Други је из 1510. године, када је уговорено са Вицом Ловровим из Дубровника да живопише цркву. Резултат тих уговора су биле фреске у храму манастира Тврдош.
Место монашења Светог Василија
Током година у периоду 1630-1635. у манастиру Тврдош се замонашио Стојан Јовановић и добио монашко име Василије. Рођен је у близини Тврдоша, у Мркоњићу, у Поповом пољу. Он се од младости подвизавао у Тврдошу. То је наш свети Василије Тврдошки и Острошки Чудотворац. Неколико година касније, 1638. године, Василије је постао епископ требињски. Напустио је Тврдош 1651. и прешао у Никшић, пошто је постављен за Митрополита источно-херцеговачког. Тврдош је стекао велики углед међу Србима за време Светог Василија.
Манастир Тврдош је оштећен приликом великог земљотреса који је задесио Дубровник и околину 6. априла 1667. године. Тада је оштећена купола на цркви и манастирске зграде. Из тежње за слободом, манастирско братство се, у време ратовања против Турске (1684.-1699.) активно укључило у борбу на страни Млетака. Раздражени овим, Турци заузимају Тврдош 1693. године, а игуман са 34 калуђера прелази у манастир Савина код Херцег Новог, који је био под млетачком влашћу. Понели су са собом драгоцености (царске двери, иконе, рукописне књиге, кивот требињски, плаштаницу … ). Годину дана касније, у повлачењу Млечани су потпуно уништили Тврдош, како се Турци не би у њему поново утврдили. Тврдош је претворен у рушевину.
Тврдош је био у рушевинама више од два века. Никола Руњевац, имућни Требињац, обновио је цркву и стари конак 1926.-1927. Од средине XX века био је напуштен, све до 1989. године. Почетком грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992-1995), седиште епископа захумско-херцеговачког и приморског је пренесено из Мостара у манастир Тврдош. Доласком епископа Атансија (Јевтића) почела је обнова манастира која траје до данас. Обновљена је црква, изграђени нови конаци, засађени виногради…
Црква Успења Пресвете Богородице
Језгро око кога је настао манастир Тврдош, била је античка црква из IV века. На њеним темељима стоје четири стуба што придржавају куполу садашње цркве Успења Пресвете Богородице. Олтар и часна трпеза обе цркве су на истом месту. Ова прва зидана црква Тврдоша спада у наше најстарије познате цркве које и данас живе, јер је на њој утемељен садашњи храм. Остаци првог зиданог храма, који је био изграђен од ломљеног камена везаног кречним малтером, су испод пода цркве из 1926-1927.
Данас се могу видети у поду обновљеном 1997-1998. који је виши око 0,4м од првобитног пода. Сачувани западни темељ и делови јужног и северног темеља стављени су испод дебелих стаклених плоча и тако видљиви при посети храму. Првобитна црква се може реконструисати као једнобродна грађевина са апсидом на истоку, покривена дрвеним кровом и кровном опеком. Била је широка 5,2м, а дуга најмање 10м.
Од краља Милутина, тврдошки храм је грађевина скоро квадратне основе, дужине зидова 11м, продужена на исток за полупречник апсида. На источној страни су биле три апсиде, средишња већа и бочне мање, као и сада. Брод је имао основу уписаног крста, по чему трвдошки храм представља јединствену појаву у нашој средњевековној архитектури. У квадрат се може уписати Краљева црква у Студеници, такође задужбина краља Милутина, али она нема стубове. Поткуполни простор је правоугаоне основе, чиме је добијена елиптична основа кубета.
Несумњиво је да у време краља Милутина није била саграђена припрата. На главни брод цркве, она је призидана у време херцега Стјепана, широка је 6м, а дуга 7м. Под малим је углом, јер је њен правац прилагођен пружању литица са јужне стране. Из овог периода је сачуван и Херцегов конак, који је у саставу обујамног зида манастира на североисточној страни.
Манастирски живот
У манастирској цркви се налази део моштију (рука) непознатог светитеља – претпоставља се Јелене Анжујске (1236-1314), мајке краља Милутина. Поред тога, у цркви се налазе и делови моштију мученика са Превлаке и део моштију светог Јоасафа, оснивача манастира Велики Метеори у Грчкој. Живопис у цркви је новијег датума, рађен 1999. и 2004. године. Иконостас у цркви је поклон Грчке Православне Цркве.
Монаси у манастиру, са игуманом, преузели су бригу о старим виноградима и уз помоћ прилога посадили нове засаде аутохтоним херцеговачким сортама. Тврдошко црно вино или вранац, чуван у храстовим бачвама старог манастирског подрума (XVI век), једно је од набољих, у класи врхунских вина на овим просторима. У манастиру се, поред вина, прави и мед.
Манастир Тврдош данас представља духовни центар Светосавске епархије Хумске, која постоји од 1219. године.
У дворишту манастира сахрањен је и блаженог спомена епископ Атанасије. По његовој жељи, на гробљу поред манастира, изграђена је мања капела у којој почива овај велики владика нашег времена.
