Тропске шуме света, које пружају кључну заштиту од климатских промена, нестају брже него икада. Према новој сателитској анализи, 67.000 квадратних километара ових нетакнутих, старих шума изгубљено је у 2024. години.
Пожари су били главни узрок, премашивши крчење земљишта од пољопривреде по први пут у историји. Амазонија је посебно лоше прошла усред рекордне суше.
Међутим, било је позитивнијих вести из Југоисточне Азије, где су владине политике помогле у смањењу губитка шума.
Тропске кишне шуме складиште стотине милијарди тона угљеника у земљишту и дрвенастим стаблима. Али овај нови глобални рекорд покреће даља питања о њиховој отпорности на планети која се загрева.
Многи истраживачи су забринути да се неке шуме, попут делова Амазоније, можда приближавају „прекретници“, након које би могле да западну у неповратан пад.
Професор Метју Хансен са ГЛАД лабораторије на Универзитету у Мериленду каже да је идеја о прекретници све реалнија.
Хансен је описао нове резултате као „застрашујуће“ и упозорио на могућу „саванизацију“ прашуме, где старе тропске шуме одумиру и трајно прелазе у савану.
„То је још увек теорија, али мислим да је то све вероватније узимајући у обзир податке“, рекао је Хамсен.
Посебна студија, објављена прошле недеље, дала је слично упозорење на могуће значајно одумирање Амазоније ако глобално загревање пређе међународни циљ од 1,5 степени Целзијуса.
То не би само угрозило дивље животиње које живе у овим најбиоразноврснијим стаништима, већ би имало и озбиљне последице по глобалну климу, упозоравају стручњаци.
До недавно, Амазонија је чиниила услугу човечанству, апсорбујући више угаљ-диоксида (CO2) који загрева планету него што га је испуштао.
Међутим, спаљивање ових шума емитује огромне количине CO2 – доприносећи загревању уместо да га ограничава.
У периоду 2023-24, Амазонија је доживела најгору сушу икада забележену, подстакнуту климатским променама и природним загревањем.
Многи пожари се намерно спроводе како би се очистило земљиште за пољопривреду, што отежава раздвајање та два.
Суша је пружила идеалне услове за ширење пожара ван контроле, а Бразил и Боливија су највише погођени.
Укупно, рекордни губитак светских старих (примарних) тропских шума ослободио је 3,1 милијарду тона гасова који загревају планету, процењују истраживачи.
Међутим, земље Југоисточне Азије су се супротставиле глобалном тренду.
Површина губитка примарних шума у Индонезији је, на пример, смањена за 11 одсто у поређењу са 2023. годином, упркос условима суше.
Елизабет Голдман која је једна од директора на пројекту Глобал Forest каже да је то резултат заједничког напора влада и заједница које раде заједно на спровођењу закона о забрани спаљивања.
„Индонезија служи као светла тачка у подацима за 2024. годину“, истакла је Голдман.
Хансен је нагласио да, иако је напредак у Југоисточној Азији био позитиван, флуктуације у губитку шума у Бразилу показују да политике заштите морају бити доследне.
„Кључ који још нисмо видели је одрживи успех у смањењу и одржавању ниског нивоа конверзије ових екосистема и ако сте заинтересовани за очување животне средине, морате увек и заувек побеђивати“, рекао је Хамсен.
Истраживачи се слажу да ће овогодишњи самит УН о клими COP30 – који се одржава у Амазонији бити кључан за размену и промоцију шема заштите шума.
