Потрошња девет нуклеарно наоружаних земаља света на нуклеарно оружје порасла је за 11 одсто у 2024. години, наводи се у извештају Међународне кампање за укидање нуклеарног оружја (ИЦАН) објављеном данас.
Годишње повећање од 10 милијарди долара на 100,2 милијарде долара утрошено је на модернизацију, а у неким случајевима и на проширење нуклеарног арсенала, према подацима ИЦАН-а, глобалне коалиције цивилног друштва која тежи потпуном уништењу атомског оружја, преноси Ројтерс.
„Нуклеарно наоружане земље могле су да уплате у буџет Уједињених нација 28 пута већи износ од онога што су потрошиле на изградњу и одржавање за нуклеарног оружја у 2024. години“, наводи се у извештају.
САД су забележиле највећи годишњи пораст нуклеарних издатака у 2024. години, од 5,3 милијарде долара, а њихови укупни издаци од 56,8 милијарди долара премашили су комбиноване издатке свих осталих држава са нуклеарним оружјем, наводи се у извештају.
Кина је потрошила 12,5 милијарди долара, а затим Велика Британија са 10,4 милијарде долара, што је повећање од 2,2 милијарде долара, а затим следе Француска, Индија, Израел, Северна Кореја, Пакистан и Русија, саопштио је ИЦАН.
„Што се тиче врсте повећања потрошње у Великој Британији и Француској, мислим да смо свакако видели, барем у реторици политичких лидера, референцу на текући рат у Украјини, на тензије, и то би могло да игра улогу“, рекла је новинарима на брифингу у Женеви Алиша Сандерс-Закре, координаторка за политику и истраживање у ИЦАН-у.
Велика Британија и други савезници у НАТО-у сада сматрају Русију главном безбедносном претњом Европи, а неки су представили планове да издвоје већи проценат БДП-а за одбрану.
Међутим, Сандерс-Закре је рекла да је повећање нуклеарних издатака више изазвано трошковима сервисирања дугорочних уговора и растућим трошковима развоја система за испоруку нуклеарног оружја него тренутним безбедносним проблемима.