Србија још не осећа негативне последице успоравања индустрије у Немачкој. Трговина расте, али једноцифреним стопама. Aналтичари кажу да је домаћи извоз почео да се заснива и на тржиштима са којима до скора нисмо сарађивали – Африком и појединим земљама Азије, као и Средњег и Далеког Истока. Иако је Немачка и даље убедљиво највећи извозни партнер Србије, обим трговине са Кином расте брже знатно брже.
Удео Кине у домаћем увозу је наставио да убрзава у првих седам месеци ове године. Достигао је 13 одсто, док је увоз из Немачке истовремено био на нивоу од 13,3 одсто.
Увоз из Кине, када се погледају подаци за децембар прошле године, био је 12,2 одсто укупног увоза у Србију. Из Немачке је тада био 13,1 одсто.
Претходне, 2022. године (такође у децембру), увоз из Кине је био на 12,1 одсто, а из Немачке нешто мањи – 11,4 одсто.
Удео Немачке у укупном увозу је 2021. године боље стајао. На равно 13 одсто, док је удео из Кине тада био на нивоу од 12,2 одсто.
Ако се погледа ранг десет највећих увозних дестинација Србије, Кине на тој листи није било све до 2021. године – када је доспела на девето место. Прошле године, највећа привреда Азије је завршила на седмом месту увозника. То је значајан напредак за свега две године.
Извоз Србије
Српски извоз ка обе дестинације расте, али је ка Немачкој значајно виши. Чак 15,1 одсто свега што Србија извезе заврши у Немачкој.
Удео извоза ка Кини је на 5,8 одсто (када се упореде првих седам месеци ове године са истим периодом прошле године).
Ипак, трговина са Кином знатно брже расте на међугодишњем нивоу. Увоз из Кине је за првих седам месеци скочио за 12,9 одсто, док извоз бележи вртоглави раст од 52 одсто.
Тренд за Немачку је такође узлазни, али приметно спорији: Извоз је у истом периоду скочио за 2,9 одсто, а увоз за 6,4 одсто.
Нова геополитичка тржишта
Геополитика је и на друге начине променила слику спољнотрговинске размене Србије. Више сарађујемо и са Швајацарском и Великом Британијом. Али највећи пораст који се види бележи се у спољнотрговинској размени са Казахстаном и Азербејџаном. Главни артикли су енергенти. Скок се објашњава и чињеницом да са овим земљама раније нисмо имали тако живу размену.
„Од јесени треба и прве количине гаса од Азербејџана (ка Србији) да крену, док ми извозимо наоружање њима после потписаног уговора. Ми смо проширили тржишта на неколико азијских земаља. Посебно на средњи исток, рецимо Арабијско полуострво. Тамо извозимо одређене пољопривредне, прехамбрене производе. Наше јабуке су нашле тржиште и у Емиратима и у Саудијског Арабији. Ми јесмо проширили тржишни хоризонт, и он ће се додатно проширити ступањем на снагу Споразума о слободној трговини са Египтом (који треба да парафирају скупштине и једне и дуге земље). Тако ће се тржиште додатно проширити за све производе. Египат служи као хаб за даљи продор на афричко тржиште. Имамо повећане наступе на тржиштима која су раније била занемарена“, казао је за Нову економију економиста Саша Ђоговић.
Сарадња са Азербејџаном
Споразум између Владе Србије и Владе Азербејџан о војнотехничкој сарадњи је потписан у Београду 2021. године. У фебруару ове године министарства одбране две државе потписала су и документ под називом „План за билатералну војну сарадњу“ за текућу годину, чији детаљи нису објављени.
Званични Београд је тада најавио извоз 48 самоходних хаубица НОРА Б52 калибра 155 мм, посао вредан +339 милиона долара.
Што се тиче Казахстана, очекује се и појачања сарадња када у Београд буде дошао председник Касим Жогарт Токајев у новембру, када ће Београд и Астана проширити сарадњу у одбрамбеној индустрији, пољопривреди, узгоју и семенарству и потписати десетак нових споразума.
У прошлој години увезене су значајне количине каменог угља, нафте, минералих уља, уља од нафте и минерала, као и течног пропана и бутана управо из Казахстана.
Србија је извезла ка Астани уља од нафте и минерала, пигменте и лакове, хартију и картон, као и и алуминијум у већим количинама.
Нова Економија је писала раније о значајном смањењу трговине са Русијом, али и пропусту да се са овом земљом искористи Споразум о слободној трговини.
Кина или Немачка
Ефекти Споразума о слободној трговини са Кином, који је у јулу ове године ступио на снагу, тек треба да се осети у својој пуној мери.
Према речима Александра Маркуса, извршног члана Управног одбора Немачко-српске привредне, подаци које је објавио РЗС су полугодишњи резултати за поређење 2023. и 2024. године – дакле, за оба периода од јануара до јуна.
„Да би се извео закључак о укупном тренду, потребно је сагледати развој у оквиру целе године, јер у великој мери зависи од врста производа, а самим тим и од тога како изгледају циклуси испоруке. Ако је реч о роби широке потрошње, то је једна ствар. Међутим, ако се ради о капиталним добрима, ситуација је потпуно другачија и циклуси између наруџбине и испоруке су знатно дужи него код производа широке потрошње. Другим речима, потребно је анализирати каква се роба увози и каква се роба извози. Могуће је да Кина једног дана надмаши Немачку у погледу увоза робе у Србију. Било би занимљиво видети колики је удео тих кинеских производа који се у Кини производе од стране компанија са страним, а не потпуно кинеским капиталом“, објашњава Маркус.
„Кашљуцање“ Немачке тресе целу Европу
Према речима екномисте Ђоговића, сарадња са Кином ће зависити даље од динамике привредних токова, али нама је наближи економски партнер Европа и она ће остати доминантна, јер смо и доста комплементарни у економијама.
Политика може отворити пут на неким тржиштима која су нам раније била недовољно истражена и доступна, као што је случај са Азербејџаном, Египтом, Кином, Индијом, Индонезијом…
„Али свакако у фокусу су нам европски партнери и каква ће бити привредна динамика тамо, односно куповна моћ њиховог становништва, зависиће и динамика извоза. Нама је у интересу да у Немачкој и Италаији као главним партнерима, али и рецимо у Аустрији и Француској, да постоје растуће тенденције. На жалост, то није случај, Немачка се (са привредним растом) врти ту негде око нуле и из тих разлога ми имамо одређено кашљуцање које се одражава на нивоу сада целе Европске уније. Са Италијом имамо пад у извозу, али ће се то поправити када крене извоз ЕВ одавде из Крагујевца,“ каже Ђоговић.
Он додаје и да ће будући раст БДП-а Србије зависити претежно од тога како се ЕУ развија и расте. .
„Само тако и ми можемо да очекујемо раст наших извозних и инвестиционих капацитета. Све ово друго добро дође као неки побочни фактор који даље гура наше економске токове“.
Страх привредника
Извоз са Италијом бележи минус од 2,9 одсто за првих седам месци ове године, али и са Француском за исти период од 2,1 одсто. Увоз из ових земаља у Србију растао је 5,6 одсто са Италијом и 6,5 одсто из Француске у исто време.
Постоји основан страх домаћих привредника када је спољнотговинска сарадња са Кином у питању, а према речима Ђоговића, примена ће бити постепена и неће ићи одмах – јер је Кина неупоредиво јача економија.
„Али свакако, кад дође до јаче либерализације, то је јача економија и свакако ће угрожавати наше домаће капацитете. Нема дилеме и да постоји механизам заштите ако дође до нелојалне конкуренције и крене преплављивање тржишта јефтином робом широке потрошње из Кине, постоје ограничења у смислу одређених квота и ограничавања увоза на одређени временски период… Али треба видети да ли Србија заиста жели да уђе у ЕУ или не, јер у случају да уђе у ЕУ, тај споразум више неће ни важити са Кином. Или је само декларативно на том путу, јер онда у том случају заиста постоји опасност од преплављивања те робе из Кине“, сматра овај економиста.
