Европска комисија (ЕК) сврстала је пројекат Јадар компаније Рио Тинто у Србији на листу стратешких пројеката у државама ван Европске уније. Иако ово не значи одобравање пројекта, јер о томе треба да одлучи држава Србија, стручњаци сматрају да ће ова одлука ЕК служити као главни аргумент поборника пројекта Јадар, те да ће се притисци за његово одобравање и реализацију повећавати.
ЕК је усвојила прву листу од 13 стратешких пројеката који се односе на стратешке сировине, а који се налазе ван Европске уније, укључујући и прекоморска подручја и територије. За грађане Србије свакако је најзначајније то што је на овој листи и пројекат “Јадар” компаније Рио Тинто која намерава да отвори рудник бора и литијума на западу земље.
Прецизирано је да је реч о рударској екстракцији литијума за батерије и бора за металушку употребу који спроводи локална ћерка компанија „Рио Тинта“ – „Рио Сава Еџплоратион“.
Адвокат Сретен Ђорђевић, специјалиста у области права заштите животне средине, упитан шта ова одлука значи за грађане Србије, каже – ништа.
“Грађани неће дозволити реализацију овог пројекта. С друге стране, за грађане ЕУ то значи да ће финансирати пројекат од ког на крају неће бити ништа. И треће, за банке које би давале кредите, значи да ће пласирати средства у један необезбеђен пројекат”, каже Ђорђевић за Нову економију.
Одлука значајна за власт
Ипак, ова одлука ЕК, сматра саговорник, биће значајна за власт.
“Ово ће бити додатни терет за власт, јер ће се десити нови талас протеста против рударења. Друго, ова одлука ће им сада користити да објасне својим бирачима да имају подршку ЕУ, што сада и имају, али само их исплативих интереса Европе. Властима је остало само једно, да употребе војску и полицију у масовном обиму како би спречили грађане да физички онемогуће реализацију пројекта. Ја се, наравно, надам да се то неће десити, али је то, у случају Рио Тинта, већ виђен сценарио”, каже Ђорђевић и подсећа на случај Папуа Нове Гвинеје.
У овој држави је, наиме, избио грађански рат, који је трајао читаву деценију. Све је почело седамдседетих година прошлог века, када је Рио Тинто преко своје подружнице Бугенвил Копер Лимитед отворио рудник бакра и злата на острву Бугенвил. Животна средина је уништена толико да ни до данас није успела да се опорави. Револуционарна војска Бугенвила је 1988. године започела нападе на рудник, захтевајући његово затварање. Влада је одговорила слањем војске да угуши побуну, што је резултирало десетогодишњим грађанским ратом у ком је, према проценама, погинуло између 15.000 и 20.000 људи.
Не значи да је пројекат одобрен
Ипак, Мирко Поповић, програмски директор Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) каже за Нову економију да ова одлука ЕК не значи одобрење пројекта.
“Ово значи да је ЕК препознала овај пројекат као важан, али не значи одобравање пројекта”, каже Поповић.
То је, наиме, задатак државе, кроз одговарајућу законску процедуру. У тој процедури, ми смо тренутно “заглављени”, сматра саговорник Нове економије.
Подсећања ради, Министарство заштите животне средине је 21. новембра прошле године донело одлуку о обиму и садржају студије о процени утицаја рударског дела пројекта. Тим поводом, различита удружења и организације позвале су грађане да се укључе у жалбени процес.
Жалбени поступак и даље није завршен, а према Поповићевим речима, ни решење о обиму и садржају студије о процени утицаја није правоснажно.
“Оно што овде јесте сигурно је да је ЕК препознала пројекат Јадар као важан. Битно је то да су, како је саопштено, изабрани пројекти били предмет оцене независних експерата. То значи да се процењује да би у пројекту Јадар могли да се примењују стандарди као у ЕУ, а то је немогуће, и у теорији и у пракси”, каже Поповић.
Саговорник Нове економије истиче да је забрињавајуће то што јавност није имала увид у документацију коју је Рио Тинто поднео Европској комисији.
Нови закон сужава простор за јавну расправу
Откако је, у јулу 2024. године, потписан Меморандум о одрживим сировинама, неке ствари су се промениле, подсећа Поповић.
“Пре свега, променио се Закон о процени утицаја на животну средину, који није усаглашен са ЕУ по важним питањима, посебно о томе да ли се мишљење јавности мора узети у обзир. Сужава се простор за јавну расправу. Кључно је то да је ЕК донела одлуку на основу информација које има, мада ми не знамо какве су оне, али у овом друштвеном контексту, када имамо насиље над активистима, парламент који је укинут и слично, пројекат Јадар је опасан по здравље, имовину, људска права”, каже Поповић.
С друге стране, оваква одлука ЕК служиће као аргумент онима који подржавају пројекат, сматра он.
Јадар
Подсећамо, план рударског гиганта Рио Титна да у близини Лознице, у долини реке Јадар, отвори рудник литијума и бора, наишао је на велико противљење шире јавности. Потенцијални рудник покренуо је у 2021. и 2022. години дотад највеће еколошке протесте, који су резултирали одлуком тадашње Владе да укине Уредбу о просторном плану подручја посебне намене за прераду минерала јадарит и све дозволе и уредбе у вези са компанијом „Рио Тинто“.
Ипак, Уставни суд је, у јулу 2024, ту одлуку Владе оценио као неуставну, те је пројекат Јадар поново “враћен у живот”.
Стручна јавност такође је у више наврата истицала погубне ефекте које би рударење литијума могло да има на ваздух, воду и земљиште у околини Лознице.
