Агенција Стандард & Пур (S&P) доделила је за сада најнижи инвестициони ранг када је у питању кредитни инвестициони рејтинг. Тиме је Србија званично изашла из неинвестиционог нивоа. То би требало да олакша прилив додатних инвестиција и умањи трошкове задуживања, саопштила је агенција касно у петак.
Још две агенције треба да оцене Србију довољно да пређе у инвестициони рејтинг – Фич код којих треба да земља напредује један разред, а код Мудиса два разреда која воде до вишег нивоа.
“Надоградња одражава побољшану економску отпорност Србије на шокове због јаког макроекономског управљања, за које очекујемо да ће опстати у наредним годинама. У поређењу са пре пандемије, реални БДП Србије је повећан за 18 процената. Девизне резерве су удвостручене. А бруто дуг опште владе опао је на умерених 48,4 процента БДП-а. Верујемо да отпорна домаћа потражња, акумулирани фискални и спољни бафери и опрезне фискалне и монетарне политике засноване на аранжманима са Међународним монетарним фондом (ММФ) треба да дозволе Србији да обузда текућу слабост еврозоне и издржи могуће будуће шокове,” наводи агенција S&P.
Прогноза раста
Такође, ревидирана је и прогноза раста на 3,9 процената за ову годину, са 3,3 процента у ранијој пројекцији. Разлог је висока потрошња и инвестиције у Експо 2027. Оцене о Србији су подржане снажним растом земље и изгледима за прилив страних директних инвестиција (СДИ), умереним јавним дугом и кредибилним оквиром макроекономске политике.
Оцене су ограничене због релативно слабог институционалног оквира земље, релативно ниског БДП-а по глави становника, још увек високој позицији нето спољних обавеза и високој евроизацији привреде.
Рејтинг би могао бити смањен ако дође до успоравања привреде у кључним трговинским партнерима Србије у ЕУ, потенцијалних шокова у снабдевању енергијом или појачаних геополитичких тензија које подривају раст земље и врше притисак на њену фискалну и платнобилансну позицију.
Према очекивањима агенције, нето извоз ће наставити да отежава раст. Првенствено због раста увоза који је повезан са убрзаним инвестиционим циклусом Србије.
Очекује се да Србија оствари реални раст БДП-а од четири процента, у просеку после 2024. године захваљујући снази домаће потражње, опоравку раста кључних трговинских партнера и здравој макроекономској политици.
Међутим, “ранивости и даље могу настати због спољних фактора, на пример могуће дуготрајне економске слабости у ЕУ, посебно Немачкој и Италији, које апсорбују око 65 процената извоза Србије”.
Други ризик проистиче из велике зависности Србије од руског гаса, који је у опадању, кажу из S&P.
Инфлација због суше
И док инфлација пада, недавни подаци указују на растуће трошкове услуга, индустријских добара и прерађене хране. То доприноси извесном инфлаторном замаху, показују подаци агенције.
“Поред тога, базна инфлација расте, што указује на упорна повећања цена. Предвиђамо додатно узлазно кретање укупне инфлације. Посебно пошто је вероватно да ће недавна суша повећати трошкове хране. Сходно томе, очекујемо да ће укупна инфлација у просеку износити 4,6 процената ове године,” кажу економисти S&P. Додају да очекују да ће НБС наставити опрезно да смањује каматне стопе.
Очекује се да резерве остају релативно стабилне, подржане континуираним нето приливом СДИ. Међутим, ризици и даље постоје, “посебно због глобалних економских услова који би могли утицати на прилив СДИ и трговину”.
Из агенције ипак очекују веће фискалне дефиците због значајних улагања владе у вези са Експо 2027 и друге капиталне издатке. Србија издваја око 17,8 милијарди евра, отприлике 25 процената БДП-а, за овај пројекат у наредних неколико година, што је подстакло привремено замрзавање фискалних правила.
Како наводи S&P, ова средства ће првенствено подржати развој инфраструктуре. Укључујући транспорт и енергију, као што су гасне и топлотне мреже.
“Као резултат, очекујемо фискалне дефиците на просечно 2,4 процента БДП-а од 2025. до 2027. Влада расправља и о новом нацрту фискалне стратегије, која ће осим веће потрошње на инфраструктуру одражавати и потрошњу на одбрану, као што је куповина 12 борбених авиона од Француске од 2,7 милијарди евра. Упркос овим притисцима, очекујемо да ће конзервативно фискално управљање и снажан раст номиналног БДП-а задржати државни дуг,” стоји у образложењу кредитног рејтинга.
Централизација власти
Агенција наводи и да је ММФ одобрио ажурирани средњорочни фискални пут.
Процес придруживања Србије ЕУ остаће спор и изазован. У великој мери зависи од побољшања односа са тзв. Косовом и спремности Србије да се усагласи са санкцијама ЕУ против Русије. Ови јединствени фактори могли би додатно да закомпликују пут Србије ка ЕУ интеграцијама, наводе из S&P.
На парламентарним изборима одржаним у децембру 2023. године владајућа Српска напредна странка (СНС) коалиција остварила је снажну победу. Новоформрана влада је задржала континуитет политике, фокусирајући се на реформе засноване на текућем програму са ММФ-ом.
“Ипак, све већа централизација доношења одлука у влади која се десила у протеклих неколико година могла би поткопати дугорочну предвидљивост политике. Ова све већа концентрација моћи унутар владе могла би представљати ризик за поверење инвеститора. Могла би се смањити транспарентност и стварати неизвесност у погледу стабилности и доследности реформи у годинама које су пред нама,” стоји у извештају S&P за Србију.