Српска лепиња се нашле раме уз раме са славним француским багетом и легендарном италијанском фокачом и ушла међу десет најбољих хлебова у Европи.
Сви састојци за лепињу се одлично комбинују и дају савршену структуру што је и чини тако посебном. Зато не можемо да будемо равнодушни када прођемо поред пекаре и осетимо њихов мирис”, истиче нутриционисткиња Милка Раичевић и додаје да сматра да квалитет зрна пшенице и љубав која се уноси у њено прављење дају јој посебност.
“Ова прича о нашој лепињи, која и заслужује то место, је прича о традицији”, каже Милка Раичевић и додаје:
“Лепиња је здрав производ, поготово ако је интегрална, додаје нутриционисткиња, јер у њој добијамо све оно што зрно садржи, све што нам је потребно и што треба да нам да снагу за почетак дана.”
Лепиња наравно има и додатке тако да представља комплетан оброк.
“Имате ону чувену мочу коју ми нутриционисти сматрамо да није добра, али и у тој комбинацији имате комплетан оброк. Имате беланчевине, скроб и угљене хидрате. Али највећа грешка је ако вам то буде свакодневни оброк. Јер као што треба да уносимо свих седам врста намјерница, тако морамо да мењамо и врсте хлебова”, упозорава нутриционисткиња.
“Хлеб нас је одржао и кроз традицију и хлеб нас је одржао зато што смо чували наше зрневље. И то је оно што стално ми нутриционисти форсирамо, а то је да водите рачуна да једете оно што је са нашег поднебља. За то имамо ензиме”, наглашава Милка Раичевић.
Таин
У музеју Понишавља у Пироту већ деценијама са посебном пажњом чува се један експонат, раритет у Србији, али и у Европи. У питању је таин, војнички хлеб, умијешен давне, 1912. године, који је неколико година заједно са својим власником пролазио ратне голготе.
Име хлеба таин је турског порекла и значи следовање.
Сваком српском војнику за време ослободилачких ратова од 1912. до 1918. дневно је следовала векна хлеба од 800 грама. Колико је овај хлеб био светиња за српског војника сведочи и чињеница да је обавезни део униформе била и торбица за хлеб.
Ко има таин, тај није гладовао, јер овај војнички хлеб се прави од мешавине ражаног и белог брашна у односу 70 према 30 одсто. Не садржи адитиве и конзервансе, већ природно кисело тесто које му даје свежину и које је најважнији састојак овог хлеба. Приликом печења циљ је да се добије што јача корица па таин и до 10 дана може да сачува свежину.
Изузетно хранљиве вредности таин је српском војнику могао да обезбеди довољно енергије да издржи све недаће којима је био изложен. Да ли због храњивости или уверења у магичну моћ хлеба, тек мајка Пироћанца Алекси Здравковића заветовала је сина пре одласка у први Балкански рат да прво следовање хлеба не поједе, већ да га чува. Он га је чувао, сачувао и после шест година вратио се у Пирот жив и здрав.
