Сретење се прославља као први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац. Слави се увек четрдесетог дана по Божићу. У Србији се овај празник обиљежава и као Дан државности као сећање на проглашење првог Устава Србије.
Такође, Сретење се у Србији прославља као успомена на Први српски устанак, када је из Орашца почела борба за ослобођење од Турака.
Сретење Господње
Сретење новорођеног Месије кога је у јерусалимском храму у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четредесетог дана по рођењу Исуса Христа.
Побожни старац Симеон назива се и Богопримац. Њему је Бог рекао да неће умрети док не види Христа Спаситеља. Он је то дочекао и примио је на руке малога Христа Бога.
Духом вођен дође у храм, и кад унесоше родитељи дете Исуса, да изврше на њему оно што је уобичајено по закону, он га узе на руке своје и благослови Бога и рече:
“Сада отпушташ у миру слугу својег, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих народа. Светлост, да просвећује незнабошце и славу народа твога Израиља“.
Овај празник, суштински важан за хришћанство као први сусрет Спаситеља са људима, спада у ред Господњих али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима, где се међу сведоцима помиње и Ана кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је „коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван“.
Предање даље каже да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса. Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.
Слављење Сретења код Срба
Сретење се слави од времена цара Јустинијана, то јест од 541. године, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.
Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје. Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први Устав кнежевине Србије, познат ка Сретењски устав, а Република Србија на овај дан слави Дан државности.
