Укупан дуг банкама у Србији последњег дана септембра износио је 4.164 милијарде динара, што је за 11,7 одсто више него пре годину дана, показују подаци данас објављеног извештаја Kредитног бироа Удружења банака Србије (УБС).
Више од половине укупног дуга, прецизније 2.236 милијарди је дуг правних лица, становништво је дуговало 1.837 милијарди, а остатак се односи на предузетнике.
Највећи део дугова грађана чине готовински кредити
Становништво је највише дуговало кроз готовинске кредите, нешто више од 895 милијарди динара, а следе стамбени и кредити за адаптацију који су износили готово 800 милијарди динара.
Kредити грађана били су за 15,3 одсто већи него 30. септембра 2024. године, при чему су највише порасли готовински кредити и то за 17,8 одсто.
Kада је реч о кашњењу у отплати кредита забележени су позитивни трендови, пошто је укупно кашњење износило 2 одсто, а пре годину дана било је 2,6 одсто.
Предузетници највише касне, грађани најредовнији
Највеће је кашњење код предузетника, 4 одсто, затим код правних лица 2,5 одсто, док су грађани најревноснији у измиривању својих дуговања, пошто је кашњење у отплати код њих износило 1,3 одсто.
Пораст броја текућих рачуна и пад броја кредитних картица
Што се тиче текућих рачуна и кредитних картица настављена су ранија кретања, која карактерише пораст броја текућих рачуна и пад броја кредитних картица. Тако је 30. септембра било 9,58 милиона текућих рачуна, за 4,1 одсто више него пре годину дана, а 1,10 милиона кредитних картица, што представља смањење за 3,2 одсто у односу на последњи дан септембра 2024. године.
