Нико није тако отворено заступао идеал неолибералне идеологије као што је то чинио Џорџ Сорош кроз парадигму „отвореног друштва“ британског филозофа Карла Попера. Почетком деведесетих година прошлог века широм Источне Европе оснивају се Сорошеви центри „отвореног друштва“, познати по мешању у унутрашње послове држава под изговором заштите демократије, чије деловање је, у ствари, било усмерено на уништавање источноевропских и балканских држава.
Када се тог посла латио и у Америци, сустигао га је својеврсни бумеранг који је толико пута успешно бацао. Налетео је ни мање ни више него на шефа Беле куће који овом справом, изгледа, далеко боље барата. Председник САД Доналд Трамп у објави на својој друштвеној мрежи „Трут сошл“ позвао је на правно гоњење овог магната и такозваног филантропа, као и његовог сина Алекса, који управља Фондацијом од 2023. године. И то по закону којим се у Америци гоне мафијашки кланови, иначе претеча озлоглашене доктрине заједничког злочиначког подухвата коју су Американци у Хагу адаптирали како би гонили Србе.
„Џорџ Сорош, заједно са својим дивним сином, радикалним левичарем, треба да буде оптужен по РИКО закону због подршке насилним протестима и још много чему широм Сједињених Америчких Држава. Нећемо дозволити да ти лудаци цепају Америку на комаде, не дајући јој ни најмању шансу да дише и буде слободна. Сорош и његова група психопата нанели су огромну штету нашој земљи“, написао је Трамп.
Већ је познато да је овај амерички бизнисмен мађарског порекла био међу највећим донаторима демократске странке на међуизборима 2022. и председничким изборима 2024. године, а такође финансира велики број медија, јавних личности и невладиних организација широм САД – али и остатка света. Његова финансијска штићеница, шведска активисткиња за климу Грета Тунберг позвала је Американце да гласају за кандидата Демократске странке Џозефа Бајдена на председничким изборима трећег новембра. „Никада се нисам ангажовала у заузимању неке стране у политици. Међутим, наредни амерички избори су изнад тог питања“, навела је Грета Тунберг на Твитеру.
Документи са којих је шефица Националне безбедности скинула ознаку тајности раније ове године, а који су раскринкали аферу „Рашагејт“ као лажну, такође су показали да је Фондација за отворено друштво била умешана у свесно ширење неоснованих тврдњи о руском мешању у изборе 2016. године од стране Обамине администрације.
Ни тада овај милијардер „хуманиста“ није био задовољан победом Доналда Трампа на председничким изборима у САД, с обзиром на то да је због тога претрпео губитак од скоро милијарду долара. Милијардер је током кампање отворено подржавао и финансирао Хилари Клинтон, а после победе Доналда Трампа критиковао републиканца, оптужујући га да је „могући диктатор“, и упозорио Америку да ће тај резултат избора имати „дугорочне последице по здравље демократије“.
Амерички уранак
А ове године, према анализи РТ-а, током Првог маја, дана који се у Америци не празнује посебно, организовано је више од хиљаду протеста широм земље против Трампа и његове политике. Протесте није водила спонтана улична енергија, већ их је синхронизовао покрет „50501“ – централна платформа која се представља као народни покрет, а логистички и финансијски је ослоњена на мрежу већ постојећих левичарских организација попут „Санрајз мувмент“, „Индивизибл“ и „Пленд перентхуд“.
На папиру различите организације, а у стварности један оркестар који свира по нотама које је написао мецена из сенке. Осим што им је циљ – слабљење Трампа и републиканаца кроз протесте, медијске кампање и судске спорове, имају и исте донаторе. Све ове организације финансирали су Сорош и швајцарски милијардер Хансјерг Вис.
Сорош је постао озлоглашен у свету по краху Енглеске банке, када је својим шпекулацијама на британском тржишту успео да привремено уништи фунту
Ту је и мрежа „политичко акционих комитета“ (ПАК) и „супер ПАК-ова“, организација које прикупљају новац од појединаца или интересних група, па те доларе користе да подржавају или нападају политичке кандидате. Легални, али смишљени да се заобиђу строга ограничења у америчком изборном систему према којима један грађанин може да донира кандидату тек нешто више од 3.000 долара, а компаније не смеју директно да донирају свој новац.
Сасвим довољно да ове донације добију епитет политичких банкомата, који за Сороша раде као мафијашки одреди. У средишту система стоји „Демокраси“ ПАК у који је Сорош само 2022. упумпао чак 128,5 милиона долара. Из њега се новац слива у „Сенат меџорити“ ПАК и „Хаус меџорити“ ПАК, две кључне касе демократа за контролу Конгреса.
Ту су и специјализовани сателити који мобилишу, примера ради, афроамеричке бираче или су задужени за негативне кампање против Трампа… Сви они заједно чине војску финансираних гласова, пропаганде и протеста. Ето зашто се Трампу диже коса на глави када Сороша називају филантропом, па о свом љутом непријатељу говори као о финансијеру мафијашког стила.
Биографија „великог хуманисте“, американизованог Мађара јеврејског порекла, америчког финансијског шпекуланта, инвеститора, филантропа и политичара, показује да његове манипулаторске вештине потичу још из младости, када овај мађарски Јеврејин, наводно чак и сарадник нациста, од тренутка када му почетни капитал „позајмљује“ Џорџ Карлвај, десна рука британског барона Едмонда де Ротшилда и сарадник контроверзног нарко-трговца Роберта Вескоа, почиње да се бави различитим пословима, од разарања националних валута, преко пропагирања еутаназије, до финансирања међународних кампања за легализацију дроге и разорног мешетарења у источноевропским, балканским и земљама Трећег света.
Он је постао озлоглашен у свету по краху Енглеске банке, када је својим шпекулацијама на британском тржишту успео да привремено уништи британску фунту, ударац којег се Енглези и данас са горчином сећају. Тек после тога прелази на Источну Европу лепећи за себе етикету „Пророка демократије“, отварајући фондације од Москве до Београда и радећи то увек у друштвима која су била на мети Американаца, односно Колективног запада.
Први и најотвореније му се супротставио мађарски премијер Виктор Орбан, који слови за „јеретика Новог поретка“. Његов студентски лист својевремено је финансирао Сорош, да би се Орбан данас истакао као најватренији критичар такозваног филантропа у Европи, на крају је забранио Сорошев фонд у Мађарској и укинуо његов Централноевропски универзитет (ЦЕУ).
Манипулација мигрантима
Сорош је годинама словио и за идеолога и покровитеља мигрантског таласа који је запљуснуо Европу, у шта је и лично уложио 500 милиона долара. Осим што је износио неопходни број прихвата од милион људи годишње, искалкулисао је и да за сваку особу треба потрошити 16.800 долара, то јест укупно седам милијарди долара иницијалног трошка збрињавања, а помоћ би пружиле и Сједињене Државе издавањем дугорочних обвезница.
Својевремено је италијански дневни лист Ђорнале објавио текст са бомбастичним насловом „Џорџ Сорош, човек који плаћа инвазију на Европу“, у коме се апелује на Брисел да поведе рачуна о сумњивом милосрђу Сороша и његове „галаксије добротвора“.
А деловање те „добротворне галаксије“ репортерски је упечатљиво приказао британски ТВ канал „Скај њуз“ у репортажи са Лезбоса, када је на обали овог острва, међу стварима које су избеглице оставиле за собом, пронађена и књижица написана на арапском под насловом „Емигрантски водич“, који садржи мапе, неопходне бројеве телефона и савете мигрантима како да се понашају у Европи. Издавач водича је организација, „Добро дошли у ЕУ“, која функционише у систему Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша.
Иначе, овај „архитекта глобализације“, како га називају, а који је био умешан и у југословенску кризу и обликовање постјугословенског простора, све у циљу популаризације либерализма и прихватања најновијих западних вредности и „отварања друштва“, у колумни за Проџект синдикејт отворено је затражио да Европа преузме одговорност за масовни прилив избеглица с Блиског истока.
Био је и један од најутицајнијих личности у новијој историји бивше Југославије и Србије. Фондација за отворено друштво у Србији је основана још 1991. године. Најпре је радила под називом „Сорош фонд Југославија“, па као Фонд за отворено друштво Југославија, да би 2012. добила данашњи назив. Недељник Њу стејтсман га оптужује да је током 90-их година 20. века преко своје фондације помагао Радио Б92 и друге опозиционе групе у Србији и на балканском простору, да би у том контексту био назван „некрунисаним краљем источне Европе“.
После 2000. у Србију се вратио на велика врата и био кључни чинилац у њеној тзв. демократизацији. Словио је за финансијера ДОС-а, као и бројних медија. Нарочито оних који се издају за тобоже слободне, независне и отворене. Списак Сорошевих плаћеника у Србији је откривен након што су хакери упали у компјутерски систем америчког тајкуна и тако дошли до више од 2.500 „строго поверљивих докумената“.
Према тим подацима, само од 2011. до 2014. године одобрено је укупно 263 пројеката, а огромне паре добили су Центар за културну деконтаминацију Борке Павићевић (2.242.776 динара), Хелсиншки одбор за људска права Соње Бисерко (2.228.400), Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић (1.466.100) и Медија центар НУНС Вукашина Обрадовића (5.689.125).
Ту су, на изненађење многих, и Фонд „Ана и Владе Дивац“ (2.633.638), Фонд Б92 Верана Матића (2.001.250), АНЕМ (3.956.225), Пешчаник (1.297.400) и Центар за евроатлантске студије Јелене Милић (2.508.400). На листи Сорошевих плаћеника у Србији била је и Фондација „Центар за демократију“, на чијем челу је био својевремени председник Политичког савета ДС Драгољуб Мићуновић и тадашња потпредседница демократа Наташа Вучковић.
Сорош је био умешан и у југословенску кризу и обликовање постјугословенског простора, све у циљу популаризације либерализма
Позорност, ако не и забринутост изазива откриће о Сорошовом финансирању чак и Друштва судија Србије и Удружења јавних тужилаца Србије. Финансијски извештаји у периоду од марта 2016. до септембра 2018. указују на то да је Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије реализовало низ пројеката које су финансирале одређене организације цивилног сектора. Један од највећих донатора и партнера у реализацији пројеката овог удружења је Фондација за отворено друштво, чији је оснивач управо Сорош.
У наведеном периоду ова фондација је била донатор у пројектима чији наслови већ наговештавају њену намеру. “Улога полиције у истрази и утицај на руководећу улогу тужилаца” или “За одговорност и транспарентност рада јавног тужилаштва”. То су само неки од наслова ових пројеката, који јасно говоре о директном уплитању и очигледном сукобу интереса које има Сорошева испостава у Србији.
Високи сусрети
И док многи Сороша оптужују за дестабилизацију Србије и активности иза „обојене револуције“, чак многи из саме власти, медији су од 2017. године забележили више сусрета челника Србије са породицом Сорош, пре свега млађим Алексом. Председник Србије Александар Вучић се са Сорошима сусрео неколико пута у периоду 2017. и 2018. године, а медији наводе да су се упознали септембра 2017. године, када су Сороши и Вучић причали на маргинама годишњег заседања Уједињених нација у Њујорку о, како тврде, најважнијим дешавањима на светској сцени.
Два месеца касније, 20. новембра 2017, Вучић је у кабинету примио тадашњег заменика председника Фонда за отворено друштво Алекса Сороша, сина Џорџа Сороша. Како је тада саопштено из кабинета председника, “Фонд за отворено друштво” је спреман да пружи подршку реформским процесима и развоју предузетништва, као и програму интеграције Рома у Србији”.
Следеће године, јула 2018, председник Србије Александар Вучић поново се састао са Алексом Сорошем, са којим је разговарао о ситуацији у региону, подршци Фондације за отворено друштво европским интеграцијама Србије и реформама у области медија и владавине права, писала је Политика. Млађи Сорош је изразио захвалност председнику Вучићу на подршци коју Фонд за отворено друштво има у Србији, и нагласио да ће фондација наставити да подржава Србију на европском путу, као и реформске и демократске процесе у земљи.
Месец дана касније, Н1 извештава о новом састанку Вучића и Сороша током преговора између Београда и Приштине и током којег је наглашено да је унапређење односа веома важно за одржање стабилности региона Западног Балкана. Вучић се том приликом захвалио Фондацији на анализама о развоју Србије које је добио. Два Александра састала су се и 2021. године у Риму. Осим Вучића, сусрете са Алексом Сорошем имала је и Ана Брнабић, први пут децембра 2018. године.
Ако се подсетимо, садашњи председник Фонда „Отворено друштво“ америчког милијардера Џорџа Сороша, Алекс Сорош, изјавио је да ће та организација одустати од низа активности, али да ће се подршка фонда у Украјини и на Балкану наставити.
Да ли је у склопу те подршке у Београду недавно боравила управо Грета Тунберг у оквиру своје „балканске турнеје“ да, како је рекла, „подржи локалну борбу за слободу, против корупције и против експлоатације природе“. Медији су одмах дошли до податка да је Грета Тунберг преко Луизе-Мари Нојбауер била повезана са Сорошем и мрежом глобалистичких невладиних организација.
Нојбауер је чланица ОНЕ кампање, организације којом управљају Бил Гејтс и Боно, а коју обилато финансира Отворено друштво Џорџа Сороша. Потпомогнута овим моћним везама, Грета се вртоглавом брзином нашла на светској позорници. Нама остаје да се питамо – јесмо ли ми паметнији од Трампа и Орбана? Знају ли наши челници нешто што они не знају, или је у питању још једна лоша политичка процена, која и те како може да нам се обије о главу.
