Симболика је присутна свуда у Православној цркви. Симболика везана за Господа, за Његове речи, за пророштва која говоре о њему, за Божији домострој, али и за нашу природу или традицију.
Људи нас питају некад основна питања, нешто што је свакако део уобичајене православне културе, али нису сви упознати са тим, а ни људи који су „ветерани“ црквеног живота, често не знају одговоре на та питања.
Нису то ствари које морамо знати, што би рекао Илија Чворовић „Чула си за Винчу, ко што си чула за Мадагаскар“ али да не би остали на Мадагаскару, мало ћемо продубити основно знање…
Боје у Православљу
Ово су нека основна правила када свештеници облаче одежду различитих боја, али не можемо се држати њих ко пијан плота (одавно нисам чуо ову изреку), и могу се разликовати традиције у помесним црквама, али овде смо да чујемо и разумемо, а не да pro et contra дискутујемо.
Црвена
Црвена је боја крви Господње и мученика који су страдали за Њега. То је боја жртвовања. Свештеници је носе на празнике Светих мученика, али исто тако се може носити и на велике празнике како би означили свечаност и радовање тог дана јер црвена јесте и радост.
Зелена
Зелена је боја обнављања. Зашто.. природа.. буја и кити се зеленилом у пролеће када се буди из зиме. Носи се на дан Силаска Духа Светога на Апостоле, али може и у току Великог Поста.
Жута (златна)
Жута боја симоблизује Велики празници. Више треба да гледамо на ово као на златну боју него на жуту. Христос је победио смрт. Свако од оних ко је поверовао у Њега добио је и златну круну (сада би рекли можда „златну медаљу“, као венац на глави.
Плава
Симболика плаве боје је везана за чистоћу Богомајке, те се због тога ставља на прослави Богородичних празника.
Бела
Симболика ове боје је везана за чистоћу…светлост…те се носи на велике празнике.
Љубичаста и Црна
Све је јасно. Тамне боје, асоцирају на жалост. Носе се у току Великог Поста, и Крстовдан. Симболика љубичасте је и то што су римски војници који су мучили Господа на Крсту, носили љубичасту. Тако да је то и асоцијација на Његово страдање.
Симболика боја у Православној цркви је дубоко укорењена у традицији и богословљу, пружајући верницима један слој духовног значења који надмашује естетику. Свака боја, од црвене до светло златне, прича своју причу, симболизујући Христову жртву, радост Васкрсења, чистоту Богородице или жалост због страдања.
Подсетници на свештену историју и духовне истине
Ове боје нису само визуелни елементи већ и подсетници на свештену историју и духовне истине које црква вековима чува. Разумевање симболике боја продубљује веру и омогућава верницима да осете већу повезаност са празницима и литургијом, помажући да сваки верски догађај буде проживљен у свој својој дубини.
Нека свако ко уђе у Храм препозна у бојама више од обичних тонова — препозна симболе вере, наде, љубави и спасења.
