У априлу, председник САД Доналд Трамп увео је нову тарифну политику, наметнувши максималну царину од 50% на робу која улази у Америку из афричких земаља.
Те земље су раније уживале повластице слободног приступа преко Закона о афричком расту и приликама (AGOA), који је, према подацима Центра за глобални развој, пружао земљама подсахарске Африке беспцарински приступ за преко 7.000 производа.
Главни афрички извозници под оквиром AGOA
У 2023. години, Канцеларија трговинског представника САД пријавила је да је Америка увезла робу у вредности од 9,7 милијарди долара под оквиром AGOA.
Највећи афрички извозници били су Јужна Африка (14 милијарди долара), Нигерија (5,7 милијарди), Гана (1,7 милијарди), Ангола (1,2 милијарде) и Обала Слоноваче (948 милиона долара).
Нова универзална тарифа доводи AGOA у питање
Међутим, са новоуведеном универзалном тарифом од 10% на све афричке земље, стручњаци сматрају да је AGOA практично окончан. Ипак, ти исти стручњаци истичу да афричко тржиште са 1,4 милијарде људи може представљати најбољи одговор на спољне економске шокове проузроковане Трамповом трговинском политиком.
„Трамп је не само ослабио AGOA, већ му задао смртни ударац“
Према речима др Франсиса Овусуа, економисте са Универзитета у Гани, „Трамп није само учинио AGOA бескорисним, већ га је и припремио за коначни крај.“
„AGOA више не може бити од користи афричким земљама са овим тарифама. То је потпуно бесмислено“, каже др Овусу. „Трампове царине учиниле су AGOA безвредним.“
„Трамп је Африци учинио велику услугу“
Др Овусу наводи да уместо да жале због нових тарифа, афрички лидери морају удахнути живот у Афричку континенталну зону слободне трговине (AfCFTA).
„Оно што Африци треба јесте регионална трговина и економска отпорност. Са тржиштем од преко милијарду људи, афрички лидери морају да се окрену унутрашњим механизмима као што је AfCFTA и изграде економију отпорну на спољне шокове“, рекао је он за RT.
Према његовим речима, наметањем нових царина на афрички извоз, „Трамп је Африци учинио велику услугу.“
AfCFTA – Највећа зона слободне трговине на свету
Покренута 2021. године, AfCFTA обједињује тржиште од 1,4 милијарде људи и процењени укупни БДП од 3,4 трилиона долара, што је чини највећом зоном слободне трговине по броју земаља учесница.
Упркос постојању AfCFTA, интраафричка трговина и даље је слаба. До априла 2025. године чинила је само 18% укупне континенталне трговине.
Према извештају Афрексимбанке из 2024. године, интраафричка трговина у 2023. години износила је 192,2 милијарде долара, што је повећање од 3,2% у односу на претходну годину.
Удео формалне интраафричке трговине порастао је са 13,6% у 2022. на 14,9% у 2023. Уједињене нације процењују да би пуна имплементација AfCFTA могла подићи удео интраафричке трговине на 35% до 2045.
„Африка мора престати да приоритет даје трговини са Западом“
Фејт Атијено, аналитичарка трговинске политике из Кенијског института за економска питања, сматра да недостатак политичке воље и поверења међу чланицама отежава пуну имплементацију AfCFTA.
„Африка мора да реши структурне препреке и неусклађене царинске прописе ако жели да оствари свој пуни трговински потенцијал“, рекла је она за RT.
Она додаје да је за откључавање трговинског потенцијала потребно улагати у индустријске капацитете и логистичку инфраструктуру.
„Да би AfCFTA успела, Африка мора да тргује унутар континента и развија регионалне вредносне ланце. Државе чланице морају престати да преферирају трговинске уговоре са Европом и САД“, рекла је.
Према њеним речима, нема разлога да Кенија не извози текстил и пољопривредне производе у Нигерију, Египат или Гану. „Зашто афричке земље и даље одржавају трговинске баријере међу собом када све могу да имају користи од овако великог и зрелог тржишта?“
„Регионална интеграција мора прећи из теорије у праксу“
У светлу Трампових мера, афричке земље предузимају мере за ублажавање последица. У Нигерији, Савет за унапређење извоза већ је најавио нову политику којом се смањују бирократске препреке и подстиче интраафричка трговина, нарочито текстилом, какаом и фармацеутским производима.
Као највећа афричка економија, Нигерија је једна од земаља које су највише заостале у имплементацији AfCFTA.
С друге стране, Гана преко своје Агенције за унапређење извоза ставља приоритет на интраафричку трговину у оквиру Националне стратегије развоја извоза, с циљем да до 2029. изгради економију извоза вредну 25 милијарди долара.
Јодит Хајлемаријам, економисткиња из Адис Абебе, истиче да се будућност афричке економије заснива на регионалној интеграцији.
„Као континент имамо обећавајућу будућност. Регионална интеграција мора прећи из теорије у реалност. Регионални блокови морају ускладити своје индустријске и трговинске политике како би интраафричка трговина била ефективна и од користи“, казала је она.
Фонд од 2 милијарде долара за подршку трговини унутар Африке
Афрексимбанка већ има Фонд за трговинску отпорност у вредности од 2 милијарде долара за помоћ извозницима у изградњи континенталних логистичких чворишта ради унапређења унутарконтиненталне трговине.
Афричка унија ће у августу 2025. одржати ванредни трговински самит у Најробију ради усаглашавања заједничког одговора на глобалне трговинске шокове. Др Овусу истиче да су Трампове тарифе заправо „изјава о економској слободи и независности континента.“
AfCFTA може извући милионе из сиромаштва
Истраживање Светске банке из 2022. предвиђа да би пуна имплементација AfCFTA могла извући најмање 50 милиона Африканаца из крајњег сиромаштва до 2035. године.
Вамкеле Мене, који се налази на челу AfCFTA секретаријата, наглашава да је за потпуну корист од овог протокола потребно фокусирати се на иновације и економски развој, што подразумева интеграцију владе, индустрије и академије.
„Морамо хитно да решимо постојеће изазове континенталне трговине, побољшамо трговинске капацитете и развијемо технологије по секторима“, изјавио је Мене. „Потребне су нам политике које подстичу интраафричку трговину, сарадњу и пореске подстицаје као катализаторе за економску интеграцију.“
Према његовим речима, путем AfCFTA Африка има шансу да убрза реализацију циљева Агенде 2030 Афричке уније и постави темеље за одрживу економију будућих генерација.
