Извештај „Национална одбрамбена стратегија“, упркос томе што је објављен уз много помпе, заправо представља „веома суморну анализу многих аспеката распадајуће глобалне војне машинерије империје“, примећује амерички новинар Кит Кларенберг
У јулу 2022. године, корпорација РАНД, а то је заправо „тинк-тeнк“ који финансира Пентагон, објавила је процену стања америчке војске под насловом „Национална одбрамбена стратегија“ (НДС), који је сачинила „комисија невладиних стручњака за националну безбедност“.
Овај извештај, упркос томе што је објављен уз много помпе, примећује амерички новинар Кит Кларенберг за сајт „Ел мајадин“, заправо представља „веома суморну анализу многих аспеката распадајуће глобалне војне машинерије империје“, што само потврђује сада већ очигледну „неспремност САД да се такмиче са својим главним противницима“.
Другим речима, како истиче овај новинар, Америка је и у војном смислу и те како „рањива“, или су је „њени конкуренти већ надмашили у свакој сфери ратовања“.
Али, пођимо редом. НДС је, како се наводи, понудио „смелу, свеобухватну мапу пута прилагођавања америчке државе националне безбедности драматичним променама у геополитици, технологији, економији и окружењу“.
Овај извештај наводно нуди и рецепт за очување глобалне хегемоније Вашингтона и пружа „јасну слику изазова са којима ће се САД суочити у наредним годинама, укључујући и прецизну стратегију за унапређење америчких одбрамбених и безбедносних циљева, почев од заштите америчког народа, преко промовисања глобалне безбедности, до искориштавања нових стратешких могућности и одбране демократије“.
У којој мери су се прогнозе и препоруке из овог извештаја оствариле? На ово питање одговара Кларенберг: „Предлози изнети у НДС за одржавање светске доминације империје данас се процењују, у најбољем случају, као неадекватни, или као потпуна заблуда.“
НДС је упозорио на Кину и Русију као главне претње америчкој империји. Пекинг је у овом извештају посебно означен као сила која „настоји да поткопа утицај САД широм света“. Кина је изазов, пре свега „с обзиром на изузетну брзину и обим њених научних и технолошких иновација и економског раста“.
Међутим, у извештају се погрешно претпоставља да Вашингтон има велике предности у односу на Кину и да ће победа над њом бити лако остварива. У понечему је, ипак, у праву: „Кина надмашује САД у производњи за одбрану и у расту и способностима њених оружаних снага. Пекинг је, током две деценије у којима је инвестирао у своје оружане снаге, у великој мери смањио америчку војну предност у западном Пацифику.“
Овај однос ће, како се наводи у извештају, по свој прилици наставити да се мења, али у корист Кине.
Ствари су се неочекивано погоршале кинеским савезом „без ограничења“ са Русијом, који је потписан у фебруару 2022, са „циљем да ове земље заједнички изазову лидерство САД на међународном нивоу“. Сада се Вашингтон суочава са новим моментом: савезом Русије и Кине са Глобалним југом, посебно са Ираном и Северном Корејом.
„Савез и сарадња између ових земаља значи да све оне постају смелије, а то поткопава планирање снага у Вашингтону које су пројектоване да одврате агресију других земаља у тренутку када су САД умешане у друге сукобе“, додаје амерички новинар.
У извештају РАНД-а „савез незадовољних држава“ назива се „осовином растућег злонамерног партнерства“. Овај „савез незадовољника“ би, препоручује ова корпорација, требало да се принуди на послушност путем „санкција и цензуре“. Међутим, како се наводи у извештају, проблем са којим се суочава Вашингтон је много сложенији, јер постоји „вероватноћа да се сукоб прошири на више фронтова“, што ће захтевати додатно ангажовање САД на које оне нису спремне.
Укратко, како предвиђа Кларенберг, уколико САД уђу у рат са Русијом, Кином, Ираном или Северном Корејом, нападнута земља ће добити помоћ осталих „одметника“. САД су данас у сукобу са Русијом у Украјини, и са Ираном преко свог посредника Израела. Нова „осовина отпора“ америчкој хегемонији је већ створена.
Како САД мисле да се носе са растућим отпором америчкој глобалној хегемонији? Извештај РАНД не одговара на ово питање. У њему се и не помиње стратешко партнерство Москве и Пекинга „без ограничења“. Али, како напомиње Кларенберг, „револуционарне геополитичке последице кинеско-руског савеза биле су потпуно јасне већ 2022. године, када је објављен НДС“.
Извештај РАНД корпорације је ћутке прешао преко ове колосалне геополитичке промене.
Остали проблеми са којима се данас суочава Пентагон у извештају су мање или више тачно побројани. Ту су, између осталог, недовољна производња ратне опреме и наоружања, поготово у ситуацији када се рат води на више фронтова.
Извештај РАНД корпорације захтева да се ово „хитно промени“, али не каже како то учинити. Како закључује Кларенберг: „Ушли смо у касну епоху империје, коју је могуће упоредити са епохом ‘гласности’ у Совјетском Савезу.“
Односно, овај извештај није изазвао никакву реакцију, чак ни медија, што доказује да „хегемонистички пројекат Вашингтона брзо и неповратно пропада“.
Другим речима, САД су још увек колос, али на глиненим ногама. То је слика империје у слободном паду.
Америчка економија се претворила у црну рупу
Како сматра некадашњи војни извештач са Блиског истока Марат Кајрулин, година 2024. била је одлучујућа прекретница за САД. То није била година економских шокова, великих криза или епидемија. Била је, наизглед, година као и свака друга.
Али, како додаје Кајрулин, ове године свако може да види да је завршена епоха америчке хегемоније. У протеклих осам година, током једног мандата Трампа и још једног Бајденовог, чак је и лаицима постало је очигледно да се „америчка економија претворила у црну рупу“.
Бајденов мандат је то јасно показао. Како закључује Кајрулин: „Хегемон је заузео позу рака који узмиче. Наредни амерички председници неће престати да пљачкају сопствену земљу. Америка се већ помирила са сопственим колапсом. Некад просперитетна и богата, Америка се сада руши пред очима читавог света.“
