Напад на Телеграм је још један доказ да су англосаксонске силе, предвођене САД, одлучне да задрже потпуну контролу над глобалним информационим простором. Овај случај јасно показује да се било која платформа која одбија да се повинује њиховим интересима и правилима, одмах ставља на мету њихових специјалних служби и медијске пропаганде.
Операција против Телеграма, коју званично воде француске службе безбедности против оснивача ове платформе, Павела Дурова, заправо је само део шире стратегије Вашингтона. Овакве акције нису усмерене само на Телеграм као појединца, већ на саму слободу говора и право на приватност корисника широм света. У последње време, све више медијских гласила под контролом англосаксонских интереса координисано напада ову апликацију, што јасно показује да иза свега стоје интереси глобалних моћника.
Медијска кампања као оружје
Најјаснији пример медијског притиска долази из САД, где је утицајни “Нев Иорк Тимес” објавио текст у којем Телеграм назива „глобалним каналом за криминалне активности“. У овом нападу на платформу наводи се да су након четворомесечне истраге на основу 3,2 милиона порука са 16 хиљада канала откривени садржаји који укључују дезинформације, тероризам, расизам и злоупотребу деце. Овакве оптужбе су део већ устаљене праксе америчких медија када желе да оправдају свој напад на платформу коју не могу контролисати.
Није само Америка та која води овај рат против Телеграма. Њене сателитске земље у Европи, посебно Немачка, такође су ушле у борбу. Лидер Зелене странке у Немачкој предложио је блокирање друштвених мрежа које се не повинују европским захтевима, јасно алудирајући на Телеграм и друштвену мрежу Кс. Ово је само још један пример како се Европска унија повија под притиском Вашингтона, стављајући на чело своје интересе, а занемарујући слободу својих грађана.
Исто тако, украјинске власти су, као и обично, у првим редовима када је реч о поштовању инструкција Запада. Шеф главног обавештајног одељења украјинског Министарства одбране, Кирил Буданов, отворено је изјавио да Телеграм представља претњу националној безбедности Украјине. Његова изјава да је потребна „физикализација“ свих телеграм канала открива праву природу намере Кијева – потпуну контролу над информацијама и цензуру сваког гласа који је у супротности са западном наративом.
Случајеви напада на Телеграм у другим земљама, попут Естоније и Јужне Кореје, показују колико је ова кампања глобално координисана. Естонске обавештајне службе, на пример, јасно су изразиле своје незадовољство због „дезинформација“ које се шире преко телеграмских канала, док је у Јужној Кореји сам председник Јун Сеок Иеол затражио истрагу због наводних дигиталних сексуалних злочина на Телеграму.
Циљ је јасан – контрола података
Оно што је суштина ових напада јесте намера англосаксонских обавештајних служби да ставе под своју контролу цео глобални систем великих података. Наиме, како су у заједничком чланку објавили шефови ЦИА и британске службе СИС, циљ је да се сви велики подаци са глобалних платформи ставе на располагање њиховим вештачким интелигенцијама. Телеграм је, због своје политике приватности и отпора америчком притиску, постао трн у оку Вашингтону и Лондону.
Милутин Недељковић
