Научници који су бушили дно Атлантског океана код обале САД открили су огроман и мистериозан резервоар слатке воде – откриће које би могло имати значајне глобалне последице.
Прелиминарне процене сугеришу да слични резервоари могу постојати и уз обале других континената.
У многим деловима Земље данас влада несташица воде, због чега је човечанство у потрази за новим изворима.
Овај подморски резервоар представља потенцијални нови извор пијаће воде, али пре него што се вода употреби, потребно је решити бројна питања и превазићи техничке изазове.
Како је резервоар откривен?
Постојање слатке воде испод океана познато је деценијама, јер су експедиције у потрази за нафтом повремено случајно наилазиле на воду. Међутим, ти резервоари до сада нису детаљно истраживани.
Године 2019. истраживачи из Океанографског института „Вудс Хоул“ и Универзитета Колумбија мапирали су огромно подручје слатке воде користећи електромагнетне таласе.
Резервоар се протеже од обале Масачусетса до Њу Џерзија, а могуће и даље. Стручњаци су га тада описали као највећу формацију те врсте икада пронађену.
Старост и порекло воде
Научници сада покушавају да утврде колико је вода стара — да ли је стара неколико стотина година или чак 20.000 година. Ако је млађа, резервоар се надопуњује; ако је старија, резерве су ограничене.
Такође се истражује порекло воде — да ли потиче од топљења глечера или кишних падавина.
Холи Мишел са Универзитета Делавер сматра да је вода стигла пре неколико хиљада година, када је ниво мора био знатно нижи.
Разумевање порекла и развоја ових резервоара помоћи ће научницима да примене знање на друге обале где постоје слични водоносници, укључујући Индонезију, Аустралију и Јужну Африку.
Потенцијални ресурс за будућност
Резервоари су огромни – процењује се да би један могао снабдевати град величине Њујорка водом наредних 100 година.
С обзиром на то да готово половина светске популације живи у кругу од 100 километара од обале, овакви извори могли би бити кључни у будућности.
Међутим, ти резервоари се брзо празне због прекомерног црпљења и климатских промена, укључујући подизање нивоа мора које може контаминирати подземне воде.
Изазови и ограничења
Вађење воде из подморских резервоара и транспорт на копно је скупо и захтева много енергије, мада би обновљиви извори, попут енергије ветра, могли помоћи. Такође постоји ризик од контаминације сланом водом.
„Вађење воде из ових резервоара неће бити неограничено, нити јефтино. За сада, најбоље је чувати воду коју имамо на копну, али истраживање нових извора је од кључног значаја“, казала је Мишелова.
Оптимистична будућност
Брендон Дуган, вођа експедиције, верује да ће вода из ових резервоара почети да се користи за око 10 година.
Подаци који се прикупљају наредних месеци помоћи ће да се утврди распрострањеност подморских водотока широм света и како се они мењају са растом нивоа мора.
