Током незапамћеног топлотног таласа који је погодио Србију у првој половини јула, рекордне температуре пратила је изразито висока потрошња електричне енергије.
Кривац су, наравно, клима уређаји и други системи хлађења, чија потрошња током лета неслућено расте како у домаћинствима, тако и у различитим индустријама, а посебно када температура данима (и недељама) осцилира око 40 °C.
Оборен рекорд у дневној потрошњи струје
Овог јула, како кажу подаци које нуди ЕNTSO (Европска мрежа оператера преносног система), а потврђују и подаци Електромреже Србије, потрошња је услед врућина више пута прешла праг од 5000 мегавата.
15. и 16. јула оборен је рекорд у дневној потрошњи струје, чуму сведочи и овај графикон са апликације Energy Flux.
Шта значи та бројка?
У питању је граница коју Србија типично прелази само током зиме, када је потрошња струје по правилу највећа.
Током остатка године, оптерећење типично осцилира између 3000 и 4500 MW у току дана. Али ова слика се већ годинама мења: лето, које је некада било време мале потрошње, све је ближе зими по потрошњи струје.
Ова промена у потрошњи, коју на својој кожи увелико осећа електроенергетски систем наше земље, по свему судећи наставиће да се развија јер нас очекују све топлија лета, и све чешћи и интензивнији топлотни таласи.
Да ли је наша енергетика спремна на ову све екстремнију будућност? И да ли ради оно што је неопходно како би се прилагодила?
Хлађење је постало неопходно током врелих лета, а удео домаћинстава са клима уређајем је драматично порастао у последњих 15 година.
Како показују подаци које нуди ENTSO, Србијаа је током неколико лета у последњих 10 година достизала границу од 5000 MW. То се, примера ради, догодило 2017. године, које је иначе остало упамћено као друго најтоплије у историји мерења у Србији.
Наравно, оптерећења по електроенергетски систем не зависе од просечних летњих температура, већ од максимума који се достижу у току дана.
Највећа потрошња догађа се у поподневним часовима, када су температуре највише, као и у вечерњим сатима, када индивидуална домаћинства у просеку највише троше.
Хлађење је у летњим месецима постало готово па незаобилазан чинилац нашег здравља и комфора, иако као такво у Србији још увек није довољно препознато.
Неопходно је да препознамо корен проблема
Не можемо тек тако говорити о, нити заговарати смањење потрошње током лета. Хлађење је у летњим месецима постало готово па незаобилазан чинилац нашег здравља и комфора, иако као такво у Србији још увек није довољно препознато.
Један јасан показатељ ове релативно нове промене је и тржиште клима уређаја. Како наводи Републички завод за статистику, са подацима који се нажалост завршавају 2019. године, удео домаћинстава који поседују клима уређај порастао је са 7,8% 2006. године на 37,8% 2019. године.
Са таквим растом инсталација, сасвим је очекивано видети драстичне промене у укупној потрошњи.
Ако производња није довољна, долази до увоза струје и раста цена струје
У таквим условима, ако производња није довољна, долази до увоза струје – али и до раста цена струје услед повећане потражње. Али овде није тема само цена увоза, где се превисоке цене могу „заобићи” правовременом куповином на берзи.
И поред драстичног раста летње потрошње струје, ЕПС и даље током лета врши велике пројекте одржавања и ремонта својих капацитета
Потреба за адаптацијом
Актуелна научна сазнања указују на потребу за адаптацијом широм Европе, где је летња потрошња, а посебно у јужнијим државама, све већа. Штавише, одређена истраживања показују да се, услед климатских промена, а у зависности од локалних услова, годишњи максимуми потрошње могу померити са зиме на лето.
Међутим, рекордна летња потрошња још увек није променила неке наше енергетске навике, па ЕПС, по свему судећи по инерцији, и даље велике пројекте ремонте и одржавања електроенергетских капацитета спроводи – лети.
Некада је овакав распоред имао смисла – али лето одавно није време ниске потрошње
Планови за промену сезонског рада за сада не виде у званичним документима из области енергетике, као што је управо објављен „Нацрт стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2040. године“, као ни у Трогодишњем плану пословања ЕПС-а за период 2024-2026. године, где су изнесени планови и процењени трошкови одржавања и ремонта електроенергетских капацитета за наредне три године, али само на годишњем, а не и на сезонском нивоу.
У Програму прилагођавања посебно су, као последица климатских промена, наведени „поремећаји у расподели за потражњом енергије и повећана опасност од прекомерне потражње током летњих месеци.”
Програм прилагођавања
Међутим, ова тема није потпуно заобиђена у домаћем законодавству: она јесте покривена у Програму прилагођавања на измењене климатске услове, који је Влада Републике Србије усвојила крајем 2023. године.
Наиме, у Програму прилагођавања посебно су, као последица климатских промена, наведени „поремећаји у расподели за потражњом енергије (промена у годишњој расподели у потрошњи) и повећана опасност од прекомерне потражње током летњих месеци.”
Како бисмо се прилагодили на ову промену, у Програму се налаже спровођење неколико мера, међу којима је кључна успостављање оперативне прогнозе на сезонском нивоу, што подразумева и унапређење капацитета Републичког хидрометеоролошког завода да врши и такве специјализоване прогнозе, које би помогле ЕПС-у у бољем планирању одржавања.
Ова мера – као и друге мере из Програма, које би могле драстично да унапреде функционисање нашег друштва у светлу многобројних последица климатских промена – тренутно чекају на реализацију, и зависе од подршке релевантних актера: не само РХМЗ-а и ЕПС-а, већ и шире, Владе Србије, а посебно Министарства финансија које мора да одобри овакве инвестиције.
