У светским медијима, појавиле су се информације о поласку три америчка разарача наоружана крстарећим ракетама Томахавк ка јужном делу Карипског мора, надомак територијалних вода Венецуеле.
Овоме је претходило интензивирање деловања извиђачке авијације САД дуж венецуеланских обала, као и пребацивање додатних снага у регион, укључујући ту авионе-танкере, десантне бродове, једну нуклеарну подморницу, извиђачке авионе P-8 и око 4.000 војника.
Позадина догађаја
Према званичним саопштењима Вашингтона, милитаризација Карипског мора део је шире кампање борбе против нарко-картела који контролишу главне токове црног тржишта на простору Јужне и Централне Америке.
Ипак, природа распоређених офанзивних капацитета навела је бројне аналитичаре да изнесу тезу да је стварни циљ САД Венецуела која се сада суочава са веома озбиљним ризиком од америчке војне агресије.
У прилог овој тези говори и недавна оптужба Вашингтона да је венецуелански лидер, суверениста Николас Мадуро сарадник картела Синалоа — након овог саопштења, САД су повећале награду за предају Мадура на рекордних 50 милиона долара.Реакција Каракаса
Све ово венецуеланске власти схватиле су са изузетном озбиљношћу — председник земље је у обраћању јавности најавио мобилизацију 4.5 милиона људи у редове различитих народних милиција које делују у руралним деловима земље и наредио њихово опремање неопходним наоружањем.
У понедељак, председник Николас Мадуро је на великом састанку регионалних лидера и политичких савезника такође потврдио спремност за „одбрану суверенитета од империје“, упозоравајући истовремено на опасност од америчких војних база у суседној Колумбији.
Перспективе
У овом тренутку, сви су изгледи да се Венецуела креће у правцу озбиљне војно-политичке кризе и могућност америчке инвазије за сада остаје на столу — чак и уколико се масовна мобилизација паравојних снага покаже као ефективан механизам одвраћања, ризик од ваздушних удара крстарећим ракетама остаје висок.
Улози за Вашингтон су високи
Улози за Вашингтон су високи — поред стратешког значаја Венецуеле повезаног са њеним залихама нафте, свргавање Мадура може се показати и као демонстрација силе пред Бразилом који у претходним недељама предузима активне кораке ка напуштању америчке сфере утицаја.
На тај начин, војна операција против Венецуеле може се показати као само један елемент знатно ширег процеса редефинисања политичке мапе региона са крајњим циљем заустављања све снажнијих суверенистичких тенденција.
Пише: Радомир Јеринић, политиколог
