Психопате су особе које се чине нормалним, паметним и шармантним, али које су у ствари хладнокрвне, себичне и безосећајне. Оне не поштују правила, не осећају кајање ни савест, и не узимају у обзир осећања других људи. Оне су способне да ураде најужасније ствари без икаквог разлога или емоције. Психопатија је један од најзагонетнијих и најспорнијих поремећаја личности.
То је поремећај који је тешко дефинисати и дијагностификовати. Кроз историју, различити аутори су покушавали да објасне и опишу ову појаву.
Роберт Хер је развио први инструмент за мерење психопатије, познат као Психопатска листа за проверу (PCL), који се састоји од 20 ставки које оцењују различите аспекте психопатског понашања и личности.
Херов инструмент практично мери два фактора психопатије:
1. агресивни нарцизам: грандиозност, импулсивност, неодговорност, манипулативност, лагање, недостатак осећаја кривице и кајања итд.
2. антисоцијални животни стил: паразитизам, промискуитет, малолетничка делинквенција, разноврсност криминалних радњи, импулсивност, неодговорност, слаба контрола понашања.
Чист психопата би имао 40 поена, а свако ко има 30 или више поена, према Херовим мерилима, “испуњава услове” за дијагнозу.
Иако је у употреби дуже од једног века, термин психопатија не постоји ни у једној од две међународно прихваћене класификације менталних поремећаја. У званичним психијатријским класификацијама психопатија се сврстава у поремећаје личности под називом антисоцијални или диссоцијални поремећај личности.
Психопата је особа на граници између душевне болести и здравља. Најчешће нема никаквих когнитивних недостатака, а често је и натпросечних интелектуалних способности. Већина психопата не манифестује симптоме психозе.
Хелен Морисон, форензички психијатар, испитала је више од 80 серијских убица и тврди да су они изврсни глумци. У стању су да се претварају да су било ко и врло лако могу да преваре човека. Такође, имали су и пријатну спољашњост.
Као на пример тип попут Теда Бандија, који је изгледао веома добро, био је успешан, жене су се лепиле за њега…због тога је и успео да њих 36 убеди да уђу у његов аутомобил пре него што их је убио.
Нема лека
Психопатија, као и остали поремећаји личности, има рани почетак и хроничан ток. Сваки ментални поремећај, укључујући поремећаје личности, последица је преплитања биологије и васпитања, тј. гена и фактора околине.
Симптоми психопатије обично се појављују у средњем или касном детињству и устаљују се у адолесценцији.
Изгледа да се нека деца рађају с тенденцијом ка антисоцијалном реаговању: тешко их је дисциплиновати и немају самоконтролу, пише Политика магазин.
Последњих година развија се нова хипотеза – да узроци психопатије и антисоцијалног поремећаја леже у несвесном делу ума.
Деца с психопатским цртама личности показују значајно умањен капацитет за аутоматску, несвесну обраду емоција страха и гађења.
Психопатија је праћена високим ризиком од укључивања у криминалне активности. Психопате чине између 15 и 25 одсто затворске популације одговорне за кривична дела тешког насиља. Када се по издржаној затворској казни нађу на слободи, 80 одсто психопата понови преступ.
Медикаменти за лечење психопатија не постоје, а класични психотерапијски поступци не само да нису дали разултате, већ умеју да буду и контрапродуктивни.
