Прота Војо Чаркић добио је бисту у Парку Великана у Источном Новом Сарајеву. Поп Жућо, како су га звали, оставио је траг као мало ко, а у најтежа времена сарајевским Србима био је, не само свештеник, него и пријатељ и раме за плакање.
Начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић изјавио је данас да ће многи људи ходати земљом, али да ће само ретки оставити траг какав је оставио прота Војислав Чаркић.
Катић, који је открио бисту проте Воје у Парку великана у Источном Новом Сарајеву, заједно са члановима његове породице, у присуству бројних званичника и поштовалаца лика и дела легендарног попа Жуће, рекао је окупљенима да је прота Војо у рату био на бранику линије, али и вере.
„Нама који смо расли уз Цркву Светог Георгија у Миљевићима, Воја је био стамен као зидови цркве коју је тамо направио. Ти исти темељи су били темљ духовности Источног Новог Сарајева и града Источног Сарајева“, нагласио је Катић.
Он се присетио колико се прота Воја трудио да децу, али и све грађане Источног Сарајева, привуче вери и цркви. Додао је да о успеху његовог дела најбоље сведочи недељна литургија у његовој цркви.
„Успео је да буде утеха многим људима у најтежим временима, људима који су губили најмилије. У то време им је био и свештеник, пријатељ и раме за плакање. Мислим да нема човека који га је једном срео, а да нема нешто позитивно да исприча о њему. Волео га је свако ко га је познавао“, истакао је Катић.
Част за породицу
Син протин, Ђорђе рекао је да је за Војину породицу ово велика част. Казао је да је њихов отац то сигурно заслужио својим животом и делом.
„Као деца смо донекле трпели јер је он увек био више са својим парохијанима, него са нама. Нас је препуштао школи, улици и цркви, али нас је научио како бити човек. То је чинио својим примером, а не речју. То је најважнија лекција коју смо научили од нега, а то је исто радио са парохијанима“, рекао је Ђорђе Чаркић.
Протина кћерка Радмила рекла је да је неизмерно срећна и захвална што се биста њиховом оцу нашла међу српским великанима, те да би прота био пресрећан.
Сарајево му узвратило љубав
Директор Архива БиХ Данијела Мрда рекла је да је Источно Ново Сарајево данас исказало немерљиву љубав према проти Воји.
„Воја је био оваплоћење Христове љубави и снаге која се кроз његов благослов прелила на општину Источно Ново Сарајево и град Источно Сарајево. Због тога овај град овако добро напредује. Не смејемо заборавити да је као хроничар времена, прота Војо био неко ко је у руке узимао новорођенчад, венчавао, нажалост многе младе људе сахранио, али и освештао наше школе“, указала је Мрда.
Она је додала да прота Војо није само учио о духовној слободи, већ и оној световној на чему ће му суграђани заувек бити захвални.
У мају прошле године одборници Скупштине општине Источно Ново Сарајево једногласно су подржали предлог да се у Парку великана у овој општини постави биста проти Војиславу Чаркићу.
Светионик наде у најтежа времена
Прота Чаркић, у народу познат и као поп Жућо, преминуо је 4. маја 2024. године у 87. години. Сахрањен је у порти Храма Светог великомученика Георгија у Миљевићима.
Поп Жућо, како су га парохијани најчешће звали, био је пензионисани свештеник Српске православне цркве који је Одбрамбено-отаџбински рат провео на првој линији као једини војни свештеник Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.
У колективном сећању сарајевских Срба, али и многих других, заузео је неизбрисиво место као војни свештеник у униформи, са крстићем на вуненој капи. У рату је носио чин мајора, а после нега озваничен је као потпуковник. Прота Војислав Чаркић, још за живота је ушао у легенду.
Прота Војо је 16. марта 1996. године, када је Грбавицу напустило око 5.000 њених становника, изашао на челу литијуме носећи исти онај крст, који су освештала два патријарха, преко Враца до територије Републике Српске. Крст су на леђима изнели тадашњи министар вера Драган Давидовић и начелник општине Српско Ново Сарајево Милорад Катић.
Данас се тај крст налази у Цркви Светог Ђорђа на Врацама.
Војислав Чаркић је парохију са Грбавице након егзодуса пренео у Миљевиће, где је са избеглим народом кренуо у изградњу новог храма. Црква Светог Ђорђа, модификована копија Старе цркве на Башчаршији је изграђена у близини војног гробља, које је формирао, за време рата прото Војислав Чаркић, и на коме су поред српских војника, сахрањени и руски добровољци.
