Шумадија, као што јој само име каже, богата је шумама, а о многим важним историјским догађајима који су се одиграли на том подручју нису сведочили само људи већ и стабла.
Постоји дрвеће које је преживело све еколошке и друштвено-историјске изазовe који су задесили Шумадију у претходна два века. Зато је важно да их сачувамо, а захваљујући прoјекту „TreeGems“ можете и сами у томе да учествујете или да на карти истражујете где се налазе стабла о којима се распредају многе приче.
О светим стаблима Шумадије и подухвату „TreeGems“ чланови портала „Eupravo zato“, разговарали су са др Николом Шушићем, научним сарадником Универзитета у Београду – Института за мултидисциплинарна истраживања и руководиоцем пројекта.
Шта је запис?
Када кажемо запис, према народном веровању, мислимо на стабло које представља светињу за село на чијем се подручју налази. То је заправо освештaно дрво на којем је урезан крст. Према одређеним веровањима, запис се не сме сећи и не смеју му се ломити гране, нити се на њему сме спавати или пењати. Веровало се да ће свакога ко се о то оглуши задесити велика несрећа.
Како наводи наш саговорник, света стабла Шумадије су заиста разнолика, од монументалних, старих стабала која датирају још из времена Карађорђа или династије Обреновић, до младих, тек закрштених стабала различитих врста дрвећа.
Записи су превасходно храстови
„Записи су превасходно храстови (крупна граница или сладун, цер, ситна граница или медунац и лужњак), затим орах, бела липа, дивља крушка, оскоруша, домаће и стране сорте јабуке, дуд, црни бор, па чак и егзоте попут гинка.
Наравно, нека од, до сада забележених, занимљивих стабала јесу храст крупна граница из Доње Сабанте обима на прсној висини 485 цм изузетних естетских карактеристика. Затим, ту је и храст медунац древног изгледа – обима 501 цм, који је по предању мештана изабран за запис из времена Карађорђа при досељавању становништва из Сјенице.
Такође, бројни записи крију кобне приче везане за судбине људи који су хтели да им нашкоде тако што су намерно секли гране или читава стабла. Како бисмо поштовали ова веровања, примењујемо само неинвазивне методе у нашем истраживању.
Позивамо суграђане да посете нашу страницу и погледају сва стабла, а нарочито скривене драгуље и да прате редовно додавање нових стабала са терена“, започео је причу др Шушић.
Како је покренут пројекат „TreeGems“?
У питању је мултидисциплинарни тим који функционише као конзорцијум четири организације којим руководи др Шушић. Они су се пријавили на јавни позив Центра за промоцију науке у оквиру програма Грађанска научна истраживања.
„На конкурсу нам је одобрено финансирање тако да смо добили могућност да се бавимо овом веома занимљивом темом током 2025. и 2026. године. Оно што је тренутно најважније јесте да смо веома активни на терену, са грађанима истраживачима детаљно пролазимо кроз села Шумадијског округа у свим општинама и проналазимо скривене драгуље Шумадије – она заиста посебна стабла, најстарија, најлепша, највреднија са биолошког и социо-културног аспекта, а досад смо их забележили око 40.
На терену смо ове године прикупили и фото и видео грађу како бисмо обичаје везане за стабла записе (литије, крстоноше, заветине) предложили за Листу елемената нематеријалног културног наслеђа Републике Србије код Центра за нематеријално културно наслеђе Србије.
Упутство за грађане који желе да се укључе
Изградили смо платформу TreeGems где постоји упутство за грађане који желе да се укључе, као и мапа записа на којој се налази првих педесетак стабала са терена (од чега 9 скривених драгуља).
View this post on Instagram
Ускоро следи и ажурирање мапе где ћете имати прилику да се упознате са свим стаблима које смо до сада забележили као и са свих поменутих 40 скривених драгуља, а чека нас још доста терена до јесени и још нових стабала. Наша процена, на основу досадашњег искуства на терену, јесте да стабала записа у Шумадијском управном округу има бар 400“, рекао је.
Како се стабла Шумадије мењају услед климатских промена?
„Као и сви живи организми, дрвеће се прилагођава колико год је то могуће. У којој мери – видећемо на крају теренских истраживања када анализирамо фотографије из 2025. и упоредимо са оним из архиве удружења ‘4E’ из 2015. и 2016. и повежемо са подацима мерења физиолошких параметара из ове године колико год је то могуће.
View this post on Instagram
Свакaко, постоје примерци који су у изузетно добром стању па тако представљају вредан извор генетичког материјала у том смислу“, рекао је Никола Шушић.
Тим чувара стабала Шумадије
Тим чини петоро истраживача са Универзитета у Београду – Института за мултидисциплинарна истраживања:
др Никола Шушић, научни сарадник и руководилац пројекта, др Маја Королија, научна сарадница задужена за социо-културни аспект истраживања стабала записа, др Соња Вељовић Јовановић, научна саветница за биолошки аспект са посебним освртом на физиолошко стање, Филип Максимовић, истраживач приправник, важан у теренском раду и анализи података и Кристина Живановић, истраживач приправник.
Са ким сарађује „TreeGems“ у овом пројекту?
„TreeGems“ сарађује са удружењем грађана Образовно Креативни Центар „4E“ из Крагујевца и Еколошким истраживачким друштвом „Младен Караман“ из Крагујевца.
„Веома смо поносни што је поред удружења грађана, наш официјелни партнер и Завод за заштиту природе Србије. Невена Крстић из ЗЗПС-а ће као наш члан тима спровести евалуацију стабала записа и предложити неке од посебних примерака за званичну заштиту као Споменика природе ботаничког карактера“, поручио је Шушић.
TreeGems ускоро и у Мексику
Пројекат „TreeGems“ ће ускоро бити представљен и у Мексику, земљи са највећим диверзитетом храстова на свету.
„У граду Оахака одржаће се 11. Конференција Интернационалног друштва за храстове. Управо зато смо изабрали овај догађај да светску сцену упознамо са монументалним светим стаблима Шумадије која су у око 50 одсто случајева управо храстови. Наша прича о записима већ је део званичног програма.
У скоријој будућности планирамо припрему научних чланака, базу података стабала записа Шумадијског управног округа и две радионице. А у даљој будућности, верујем, и да покријемо целу Србију“, поручио је саговорник.
Како грађани могу да помогну у очувању стабала Шумадије?
„Грађани су управо и сачували записе које имамо, ако тај приступ пренесемо и на друга стабла сигуран сам да ћемо имати позитиван утицај. Позивам грађане да прате наше друштвене мреже јер ћемо у октобру организовати једну радионицу управо посвећену овом питању. И наравно, могу да се укључе у наша истраживања и помогну да пронађемо вредна стабла која су ван територије коју можемо да покријемо са нашим пројектом.
Постоји толико тога што још не познајемо када је у питању екологија и обнова код наших најзаступљенијих врста дрвећа, а сат климатских промена као да све брже откуцава. А ја остајем оптимиста да институције, истраживачи и грађани заједно могу да преокрену ствари у позитивном смеру управо кроз програме попут Грађанских научних истраживања кроз који се финансира и наше истраживање“, закључио је др Шушић.
