Славни режисер Лордан Зафрановић изјавио је на Палама да се наредне године очекује премијера његовог филма „Златни рез 42“ који говори о страдању деце у усташким дечијим логорима у НДХ и истакао да би волео да прво приказивање буде у Републици Српској, где је и највећи део остварења снимљен.
Зафрановић је навео да ће настојати да филм буде приказан на неком од великих фестивала и да га оцени Европа.
Он је рекао да је „Злати рез 42“ филм на којем је радио дуго и посвећено, с обзиром на то да је након документарца о Јасеновцу и филма „Залазак века“, због којег је био приморан да емигрира из Хрватске 1991. године, ово дело види као круну своје досадашње каријере.
„За мене је то свети филм, чија радња почиње између земље пуне лешева и неба. То су две крајности. Морао сам да доживим неку катарзу да бих га направио. То је филм о злу, о злу у човеку, о томе како се зло развија од појединца до масе“, истакао је Зафрановић и додао да је то његово упозорење да се зло не понови.
Зафрановић очекује различите реакције у региону, и нападе и похвале, али без дубљих анализа.
Он је појаснио да ће многи гледати на филм идеолошки, а не уметнички, те да ће га политичари користити за дневну промоцију, што је површно.
„То је један врло занимљив филм који сам радио у више епоха. Идеја је настала осамдесетих година прошлог века у време социјализма. Сценарио је написао Арсен Диклић, али тада нисмо успели обезбедити средства. Потом је дошао рат деведесетих и промена система у капитализам, где је историја постала прича о новцу“, рекао је Зафрановић.
Он је додао да је филм скупа уметност која захтева тимски рад, за разлику од сликарства или књижевности.
„Филм мора имати сјај, бити професионалан јер је намењен широј публици, целом свету. Гледалац мора осетити задовољство и филм мора имати душу“, рекао је Зафрановић који је данас на Палама предавање студентима о свом новом филму.
Филм траје четири часа, што како режисер истиче, није комерцијално, али је нужно јер данас све постаје безвредно, а једини критеријум је новац.
Зафрановић је указао да филм „Златни рез 42“ није рађен ради зараде, него као сведочанство једног страшног времена које се може поновити.
Према његовим речима, у пројекту је учествовало 175 глумаца, филм је финансиран из више фондова, а постоје и притисци каже да се филм скрати на два и по часа.
„То нећу дозволити. Ако се то ипак деси, изоставићу свој потпис и приказати само ауторску верзију онима које заиста занима“, рекао је Зафрановић и додао, иако се филм бави злом, у њему има и светлости.
То показује једна реченица из филма и гласи: „Ја сам био најсрећнији овде јер си ти била у Јасеновцу“.
Зафрановић је навео да тај однос двоје младих људи, пуних наде упркос ужасу, показују да љубав и у најтежим условима може преживети и она је искра светла изнад свих страдања.
Пре Зафрановића предавања су одржали Сања Савић Милосављевић и Предраг Велиновић студентима факултета и академија филмске уметности из Бањалуке, Београда, са Цетиња и из Санкт Петербурга, те Одсјека театрологије Филозофског факултета на Палама.
Предавања се одржавају у оквиру „Филмског кампуса-програм за студенте“ који организује Кинотека Републике Српске.
