Параскаведекатриафобија, или страх од петка 13., представља занимљив феномен који је прешао пут од сујеверја до званично признате фобије у савременој психологији. Овај страх се појавио релативно касно у историји, тек у 17. веку, када га је први пут забележио Натанијел Лакенмајер, повезујући га са страхом од смрти који је доминирао током епидемија куге. Међутим, овај концепт је у потпуној супротности са хришћанским погледом на свет и живот.
У хришћанској традицији број тринаест има посебно значење које је далеко од негативног. Христос и његових дванаест апостола чине укупно тринаест личности које су обликовале судбину човечанства. Многе православне цркве имају тринаест купола као симбол те свете заједнице. Негативна конотација овог броја је производ културолошких интерпретација, а не верских учења.
Интересантно је приметити да су различити народи развили различите предрасуде о несрећним бројевима. За Шпанце је то уторак 13., за Италијане петак 17., а у Индији број тринаест се сматра срећним. Ова разноликост указује на то да су таква веровања плод људске маште, а не универзалних истина.
Хришћанство нас учи да не везујемо Божије деловање за бројеве, датуме или симболе. Сви календари и мерење времена су људски изуми. Божија милост и љубав нису условљени бројем у календару. Ако придајемо духовно значење бројевима, лишавамо Бога Његове свемоћи и неизмерне љубави.
Историјски примери такође обарају мит о несрећи везаној за петак 13. Александар Велики је рођен тог дана, али га то није спречило да постане један од највећих војсковођа у историји. Сваки датум у историји бележи и добре и лоше догађаје, што потврђује да је страх од одређеног броја празноверје.
Празноверје, укључујући веру у несрећни петак 13., произилази из жеље да се животни неуспеси објасне спољашњим околностима уместо личном одговорношћу. Хришћанска вера, напротив, учи о преузимању одговорности за своје поступке. Бог нас не процењује по датумима већ по нашим делима љубави, милосрђа и вере.
Једина симболика бројева која има вредност јесте она која подстиче на доброчинство. Када пошаљемо хуманитарни СМС за болесно дете или учинимо милосрдан дар, број добија хришћанско значење – постаје симбол љубави и доброте. Све остало представља дистракцију од истинске вере. Наш задатак није да се плашимо, већ да верујемо. Вера ће нас спасити, али само ако је сведочимо кроз добра дела, љубав и милосрђе.
Небојша Лазић, теолог
