Цена од 3.900 до 4.000 евра по унци је реална за период пред нама. – Кључни покретачи раста су интензивне куповине централних банака, ескалација тензија на Блиском истоку и пад поверења у амерички долар. Цена злата бележи историјске максимуме, централне банке настављају са куповином, а инвеститори у Србији су све одлучнији, без обзира на високу цену.
Према најновијим подацима Светског савета за злато, глобална тражња за златом у првом кварталу 2025. године достигла је 1.206 тона, што представља раст од један одсто у односу на исти период претходне године. У том периоду цена злата је порасла за чак 38 процената, а 2024. година се показала као шеста најуспешнија година по расту цене злата у 21. веку. Овај нагли скок цена резултат је значајних промена на глобалном плану, како у понашању инвеститора, тако и у стратегијама централних банака. Када говоримо о појединачним инвеститорима – који најчешће купују златне полуге и златнике – види се да је тражња за инвестиционим златом порасла за чак 170 одсто у последњих годину дана. Највећи допринос овом расту долази из Европе и Азије. Након што су током претходне године Европљани били више фокусирани на продају злата због политичких и економских неизвесности, посебно у вези са трговинским ратом САД, сада смо сведоци промене у инвестиционом понашању.
Константан раст тражње је забележен и у Србији, а највећи скок десио се у претходних годину дана. Трговци златом потврђују да се тражња за овим племенитим металом удвостручила у овом периоду. Према подацима Републичког завода за статистику, увоз се повећао, а његова вредност износи преко 110 милиона евра, што је 13 пута више него пре пет година.
Подаци кажу да је тражња за већим златним производима израженија него за мањим. Главни разлог за то су ниже марже код већих производа – због фиксних трошкова производње, они заузимају мањи проценат у укупној цени већих златних јединица (више од 20 грама) у поређењу са онима од једног грама. Све у свему, глобални тренд је јасно усмерен ка производима са већим степеном чистоће и нижим маржама. Предност таквих производа је бржа и већа исплативост при препродаји, јер је њихова откупна цена знатно ближа тржишној, управо због нижих додатних трошкова.
Када су у питању централне банке, оне настављају са куповином злата широм света. У прва три месеца 2025. године, централне банке су нето купиле 243,7 тона злата. Иако је то смањење од 21 одсто у односу на први квартал 2024, ако се овај ниво куповине задржи, 2025. би такође могла постати рекордна година по акумулацији злата од стране централних банака.
Међу осталим значајнијим купцима налазе се Кина (12,8 тона), Казахстан (6,5 тона), Чешка (5 тона), Турска (4,1 тона) и Индија (3,4 тоне). Што се тиче Србије, златне резерве тренутно износе 48,8 тона, што је више од резерви осталих земаља на Балкану.
Георгиј Христов, директор компаније „Тавекс злато и сребро”, верује да тржиште злата у Србији још није достигло свој максимум. Трговина инвестиционим златом у Србији започела је 2018. године, када је укинут ПДВ, тако да је тржиште још увек младо.
„Према нашим проценама, оно ће наставити да расте, као што расте свуда у свету, посебно због тренутне политичке и геополитичке ситуације. Цена злата 3.900–4.000 евра по унци је реална за период пред нама, а према досадашњем искуству, видели смо да чим берза крене да расте, грађани крену да купују више”, наводи Христов. Цена инвестиционог злата на светским берзама је у мају 2025. године достигла рекордних 2.430 долара по унци, што представља раст од готово 20 одсто у односу на почетак године и чак 38 одсто у односу на исти период 2024.
Кључни покретачи овог раста су интензивна куповина од стране централних банака (посебно Кине и Индије), ескалација тензија на Блиском истоку и пад поверења у амерички долар услед пролонгиране политике ниских реалних каматних стопа. Ипак, инвеститори у Србији, који су до сада махом реаговали са задршком, улазе у златну зону раста, где се цена више не посматра као висока, већ као референтна.
