Божићни пост траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 15/28 новембра, а завршава 24. децембра/6. јануара. У току целог овога поста не једемо месо, млечне производе и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води”. Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води”. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води”. Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају у време Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.
Зашто постимо?
Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа. Он је сам постио, говорио о посту и рекао да ће Његови ученици постити. Свето писмо сведочи да су апостоли и први хришћани постили, а тако је било кроз сву историју Цркве до данас. „Пост је све Свете руководио у животу по Богу.“ Циљ поста је приближавање Богу то јест заједница са Богом, прослављање Бога и поштовање Његових светих.
Заједницу са Богом постижемо управо постом у коме је врхунац причешће које представља крајњи циљ заједничарења са Христом. Пост (подвиг) по себи без причешћа нема смисла, јер се човек не спасава својим трудом и напором већ благодаћу Божијом кроз тело и крв Христову (Јн. 6. 53-56). Дакле, постимо јер (Женик) Христос није са нама а када је „Женик са нама“ (Мт. 9, 15) у празничне дане тада не постимо.
Прави пост има две стране: телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздражавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свију еванђелских врлина. Стога, Свети Василије Велики опомиње: Корист од поста не ограничавај само на уздржавању од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела“.
