Уместо, како је то већина западних медија де факто наметала јавности – да ће недавни „ултиматум“ Доналда Трампа руском лидеру Владимиру Путину да у року од 50 дана прихвати његове захтеве мировног плана наудити Русији а ојачати Украјину – у пракси се дешава нешто потпуно супротно.
Руски напади на фронтовима се интензивирају и доносе све веће територијалне добитке, политичка ситуација у Украјини нагло се погоршава и дестабилизује након најновијих неочекиваних потеза Володимира Зеленског, који су подстакли најмасовније антивладине протесте у земљи од почетка руске инвазије у фебруару 2022. године, док су истовремено у Истанбулу почели трећи по реду руско-украјински преговори са могућношћу да се, између осталог, покуша договорити и састанак Путин–Зеленски.
Тешко стање на фронту
Са украјинских линија фронта свакодневно стижу слике руских освајања нових насеља. Иако се не ради о великом руском напретку, он је систематичан и методичан – и одвија се дословно дуж целе линије раздвајања – при чему се сваке вечери систематски изводе руски ваздушни напади у оперативну дубину целе Украјине, укључујући и западне границе, попут града Лавова. Посебно је на удару Кијев.
Осим што Руси под своју контролу све више враћају преостале делове четири званично освојена украјинска региона, шире и тзв. тампон-зону у пограничним украјинским регионима Суми и Харков – на северу и североистоку земље, као и Дњепропетровску на западу.
Данас руски медији чак наводе, позивајући се на украјински медиј Страна, да је шеф украјинске Доњецке регионалне управе – ОВА, Вадим Филашкин позвао становнике Краматорска да напусте град. Подсећам, ради се о кључном граду у још неосвојеном делу враћеног региона ДНР, који заједно са оближњим Славјанском представља највећу агломерацију од око 200.000 становника.
„Ситуација у Краматорску сваког дана постаје све компликованија“, напоменуо је украјински званичник.
„Тренутно у Краматорску живи око 53 хиљаде људи. Одлазите, чувајте се, ситуација у региону сваког дана постаје све тежа“, – рекао је Филашкин, преносе руски медији позивајући се на украјинску Страну.
Укупно, према ОВА, тренутно је у делу ДНР-а који контролише Кијев остало око 260.000 цивила.
Заправо, руске снаге се у ширем обиму крећу ка граници Дњепропетровске области, чије су поједине пограничне зоне већ заузеле. Константиновка се напада из новог правца, а руске диверзантско-извиђачке групе већ улазе у стратешки и саобраћајно веома важан град Покровск, написао је вечерас медиј Правда.Ру.
Град Покровск у Доњецкој области постао је нови центар интензивних сукоба на истоку Украјине, након што су руске снаге успеле да пробију украјинске линије и уђу у град, извештава истраживачка група DeepState, позивајући се на изјаве украјинских војника са терена. Према доступним информацијама, иако Руси још нису у потпуности учврстили контролу над градом, њихово присуство на улицама Покровска означава значајан развој у актуелној руској офанзиви.
Шире се протести у Украјини
Данас се у украјинским градовима протести одржавају други дан заредом након што је Врховна рада усвојила, а Володимир Зеленски потписао закон о ограничавању овлашћења Националног антикорупцијског бироа (НAБУ) и Специјализованог антикорупцијског тужилаштва (СAПО).
Према украјинским медијима, више од хиљаду људи већ се окупило у близини позоришта Франко у Кијеву. А број учесника протеста расте. Скандиру: „Корупција убија“.
Протести се одржавају и у Дњипру, Миколајиву, Черновцима, Лавову и Харкову, као и у Запорожју и Виници.
Како пише Страна, постоји потенцијал за протесте у земљи. И постоји много људи незадовољних стањем – и међу елитама и међу становништвом. Ако организатори протеста буду у стању да изађу изван уског дневног реда везаног за НАБУ и проговоре о ширим проблемима (безакоње током мобилизације, вансуудска убиства кроз санкције Савета за националну безбедност и одбрану, притисак на бизнис итд.), онда би се ситуација за Зеленског могла озбиљно закомпликовати.
Ситуација за Банкову биће још гора ако се не оправдају наде власти у ћутање Запада (а посебно Трампов неутрални став) након демонтаже антикорупцијске вертикале. Или ако се унутрашње тензије које су се појавиле поклопе са наглим погоршањем ситуације на фронту. У том случају, Зеленском ће бити много теже да држи ситуацију под контролом.
Све је више вести да су многи на Западу незадовољни ситуацијом. Данас су се у Француској, Холандији и низу међународних организација појавиле изјаве осуде, а Европска комисија затражила је појашњење од Зеленског.
Истовремено, и међу Трамповим присталицама чуле су се негативне реакције.
Посебно је закон о смањењу НАБУ-а критиковала ћерка америчког специјалног изасланика Кита Келога, пише Геополитика.
„Ова одлука је заиста, невероватно, запањујуће глупа. Долази у најгорем могућем тренутку с обзиром на недавне позитивне помаке у америчкој политици. Даје снажан подстрек лошим актерима“, написала је Меган Мобс.
Велике игре
На последњу констатацију медија Страна додао бих питање – колико дуго? Докле год је Зеленски кооперативан према Вашингтону?
Како сада ствари стоје, кооперативан мора бити. Судбина Украјине у потпуности зависи од САД-а, а никако од Европске уније, Велике Британије или неког трећег. Путин је послао своју делегацију у Истанбул. Могућа су свакаква изненађења, иако од овог круга преговора у политичким кулоарима кључних светских престоница и медија нико не очекује ништа више од решавања хуманитарних питања, као и у претходном кругу.
Али рекао бих да ипак још мало сачекамо са закључцима. Поготово ако се преговори продуже и на сутрашњи дан – што би био први позитиван сигнал да се почело озбиљно преговарати. Досадашњи разговори трајали су око сат, сат и по.
Путин и Си, осим планираних разговора о наставку стратешке сарадње на билатералном нивоу, намеравају да присуствују и свечаности обележавања краја Другог светског рата, односно капитулације Царског Јапана. Трамп намерава у то време „игром случаја“ да иде у посету Јужној Кореји. Од Сеула до Пекинга није далеко, а и Трамп воли параде.
Наравно – главна „парада“ тада би дефинитивно био његов састанак са Путином, а врло могуће и тројни састанак највећих и јединх глобалних велесила које ће, како ствари стоје – пре или касније дефинисати изглед будућег света. Била би то својеврсна нова Јалта – у којој би улогу некадашње колонијалне силе Британског царства овога пута преузела Кина. Јер за Кира Стармера у овом формату више никако не би било места.
