Када закорачите у срце Шумадије, одмах вас обузме осећај величине која се овде преноси с генерације на генерацију. Овај део Србије није само сведок бурних историјских догађаја, већ и чувар сећања на краљевску лозу Карађорђевића, која је управо на ОПЛЕНЦУ нашла свој вечни мир. Изнад мале варошице Тополе, на врху зеленог брда, као да се небу уздиже раскошна бела црква Светог Ђорђа, савршено уклопљена у амбијент густе шуме која је окружује. Нема случајности у томе што су српски владари управо овде одлучили да подигну своју вечну задужбину.
Посета ОПЛЕНЦУ није само обилазак још једног историјског места. То је путовање кроз време, где свако корачање стазама овог светог брда обележава контакт са прошлошћу – слава и трагика сплетене су у сваком камену, сваком детаљу. Од тренутка када се приближите врху, црква Светог Ђорђа вам се указује као светлосни маяк који позива на размишљање о нашој историји, традицији и култури.
Сама црква, коју је саградио краљ Петар I Карађорђевић, одише префињеном лепотом и импозантношћу. Пет купола које доминирају пејзажем, грандиозно су сведочанство о сну једног краља да остави вечни печат на земљи својих предака. А унутрашњост – право чудо! Када прођете кроз тешка врата, дочекује вас неописива лепота: 3.500 квадратних метара мозаика, израђених од преко 40 милиона ситних, прецизно сложених комадића. У том храму светлости и боја, моћ прошлости осећа се у сваком кораку, а радост и туга овог народа уплетени су у сваки детаљ.
Централна купола, где се над вама надвија величанствени лик Исуса, мами дах. Мозаик, рађен по узору на средњовековне фреске из Грачанице, импозантан је у својој скали: пречник од девет метара и кажипрст Исуса дужине преко метра, истовремено застрашују и фасцинирају својом монументалношћу.
Симболика овог места не престаје ни у тренутку када се поглед подигне ка централном лустеру у облику преокренуте краљевске круне. Овај лустер, изливен од оружја коришћеног у пробоју Солунског фронта, тежак око три тоне, подсећа нас на пад и уздизање Србије кроз векове.
Ниједан обилазак ОПЛЕНЦА није потпун без спуштања у крипту цркве, где се налази вечни починак тридесет чланова краљевске породице. Овде лежи и сам вођа устанка, Карађорђе, чије су мошти пренете на ово свето место 1930. године. Поред њега, у тихој симфонији историје и сећања, почива и његов унук, краљ Петар I, ослободиоц.
Ако сте већ на овом месту, обавезно посетите и Краљеву кућу, музеј који сведочи о свакодневном животу Петра I, као и кућу самог Карађорђа. У конаку вође Првог српског устанка, можете видети његове личне предмете, као што је чувени топ „абердар“, и писма која је размењивао са Наполеоном. Овај мали део историје који можете додирнути, пружа вам нову перспективу о храбрости и визији Карађорђа.
На крају, опуштајући се уз чашу вина из једне од локалних винарија, разумећете зашто је управо овај крај био место где су се краљеви одлучили да живе и да почивају. Време овде као да тече другачије, спорије, омекшано плодношћу винограда и мирисом традиције који испуњава ваздух. ОПЛЕНАЦ је више од историјског места – он је огледало нашег идентитета, светлост која нас подсећа на славу и жртву оних који су пре нас ходили овом земљом.
