У животу сваког човека дође тренутак када се чини да се небеса затварају. Молитве се изговарају, сузе се точе, срце тражи одговор — али Бог ћути.
Једно од најчешћих питања верника, нарочито у тренуцима бола, губитка или несреће, јесте: Зашто Бог ћути? Човек моли, пости, иде у цркву, тражи знак, али – одговора нема. Тишина. А тишина зна да боли више од речи.
Свети Силуан Атонски: “Држи ум свој у аду, и не очајавај”
Свети Силуан Атонски (1866–1938), један од најдубљих мистика Православља, говорио је да се Божија тишина не може схватити умом, већ срцем које је прошло кроз огањ смирења. Његова позната изрека: „Држи ум свој у аду, и не очајавај“, значи да чак и када си у стању потпуне таме, када се осећаш као да си у паклу – не смеш да изгубиш наду. Божија тишина тада није одсуство, већ тајанствено присуство које те учи стрпљењу и смирењу.
Свети Силуан каже:
“Господ не одговара одмах, јер би нам одговор на брзину донео гордост. Он ћути да би нас научио да Га више тражимо, да Га заволимо и без дарова.”
Свети Исак Сирин: “Тишина Божија је Његово очишћење света”
У својим аскетским хомилијама, свети Исак Сирин објашњава да Божија тишина није казна, већ облик чишћења и просветљења. Он пише:
“Молитва којој Бог одмах одговара – награђује тело. А молитва која остаје без одговора – укроћује душу.”
Зато Бог ћути – јер жели да молитва буде искрена, огољена, без интереса. Кад се душа нечим очисти, Бог проговара. Али не у речима, већ у дубоком миру који препознаје само срце.
Предање о светом Антонију Великом и Божијој тишини
Позната је прича из Житија светог Антонија Великог, када га ђаво нападне у пустињи и кад Антоније сатима вапи: “Господе, где си био? Зашто си ме оставио?” А Христос му одговара:
“Био сам овде, Антоније. Гледао сам твоју борбу. И пошто си се сам изборио, даћу ти снагу која долази од Мене.”
Дакле, Бог не ћути јер нас је заборавио, већ јер нас – проверава, као што се проверава злато у огњу.
Свети Теофан Затворник: “Не тражи осећања – тражи веру”
У духовним саветима, свети Теофан Затворник упозорава вернике да не траже “слатка осећања” у молитви. Он пише:
“Бог често скрива Своје присуство да би вера порасла. Да би човек научио да верује, а не да осећа.”
Другим речима – ако је вера заснована само на томе да осетимо нешто, она није чврста. Права вера се показује када осећања нема, а човек и даље клечи и моли.
