Иако усвојени на седници претходне Владе Србије још октобра прошле године, закони о проглашавању Косова за подручје социјалне заштите и успостављању органа за процесуирање кривичних дела на Косову, и даље нису прошли кроз скупштинску процедуру. Не само то, они су заједно са још 41 правним актом, како незванично сазнаје КоССев, повучени из исте и то одлуком нове Владе Србије.
На друштвеним мрежама нижу се критике на рачун политике Александра Вучића за Косово, са нагласком на повлачењу ова два предлога закона иако их је он пре пола године обнародовао. Посланица Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић за КоССев објашњава да је реч о процедури која се примењује при формирању нове владе. Са друге стране, она потврђује и то да ови предлози уопште нису били на дневном реду на седницама Скупштине, али и да су могли бити да је власт то желела.
Затварање српских институција на Северу Косова септембра месеца прошле године пратила је најава председника Србије о увођењу мера с циљем решавања новонастале кризе. Реч је о пет поглавља од којих се два односе на проглашење Косова подручјем посебне социјалне заштите и успостављање посебног органа који ће да, како је још тада казао Вучић, гони све који крше права Срба на Косову, укључујући и Србе.
Више од месец дана касније Влада Србије преточила је ове две одлуке у предлоге закона. Они су усвојени на седници одржаној 28. октобра прошле године а дан касније ушли су у скупштинску процедуру.
Међутим, како незванично сазнаје КоССев, нова Влада Србије на челу са премијером Ђуром Мацутом, обавестила је Скупштину 17. апрла, тј. само дан након што је формирана – да повлачи из процедуре предлоге закона и друге акте који су достављени Народној скупштини пре избора нове владе.
На сајту владе нема ове одлуке са седнице од 17. априла, али у документу у који је КоССев имао увид, излистана су укупно 43 акта, односон 38 предлога Закона и четири предлога одлука који се повлаче. Међу њима су и управо два предлога Закона о Косову усвојена на седници претходне Владе 28. октобра 2024. године.
Званични називи ових акта су предлог „Закона о организацији и надлежности правосудних органа у процесуирању кривичних дела извршених на територији аутономне покрајине Косово и Метохија“ и „предлог Закона о проглашењу аутономне покрајине Косово и Метохије за подручје посебне социјалне заштите“.
„Стигло наређење“
Де0 одлуке Владе Србије о повлачењу предлога ова два закона завршила је и на друштвеним мрежама, где је постала вирална. Више корисника друштвене мреже „X“ и Телеграма је објавило овај документ, уз критике на рачун Владе Србије.
„Мацутова Влада повукла је закон о суђењу Албанцима са Косова и Метохије и закон о проглашењу Косова и Метохије за подручје посебне социјалне заштите. Ови закони које је 13. септембра 2024. Вучић проглашавао најхитнијим и говорио да ће бити усвојени у року од 45 дана, нису усвојени ни након 250 дана, односно осам и по месеци а 17. априла 2025. су повучени и из процедуре. Па каже: Ацо Србине, Ацо Србине…“, гласила је порука једног од корисника друштвене мреже „X“, који је објавио документ.
У наставку су се низали негативни коментари – „Наравно, то се могло и очекивати. У медијима ће бити запамћено да ће се то ипак спровести, а у стварности нула. Ефекат постигнут“; „Значи оних 20000 што дао једном, дао… то му је то“; „Зар сте сумњали у то да су ти закони тада најављени само у пропагандне сврхе? И потом, наравно, гурнути под тепих“; „Стигло наређење…“, „И боље што су повучени. Свакако нису спроводиви“.
Ђорђевић: Пракса и седница о Косову која није одржана
Народна посланица Зелено-левог фронта, Биљана Ђорђевић, међутим, објашњава за КоССев да је повлачење закона пракса која се примењује након формирања нове Владе.
„Повучени су сви предлози закона и других аката које је поднела претходна Влада – то је 43 аката – и то је пракса, да чим се формира нова Влада, она повлачи предлоге закона које је предложила претходна Влада. То се лако може проверити јер су тренутно у овом скупштинском сазиву од 6. фебруара 2024. године у процедури само посланички предлози закона, углавном предлози закона који долазе од опозиције, мада има пар предлога посланика из редова власти“, поручила је.
Ђорђевић тврди да постоји могућност да ће се многи од ових предлога закона поново наћи у процедури, али након што се претходно усвоје на седници нове Владе.
Она такође тврди да су два предлога закон о Косову ушла у скупштинску процедуру још 29. октобра прошле године.
„А као што сви знамо, само два дана касније је пала надстрешница у Новом Саду и убила 16 људи. У том тренутку већ је постојао месец дана стар захтев посланика опозиције за одржавањем ванредне седнице о Косову који је потписало 80 посланика, а коју Ана Брнабић није желела да закаже, иако је то обећала“, наводи ова посланица.
Она наглашава да је о потреби да се ови закони усвоје престало да се говори од октобра.
„Ови предлози уопште нису били на дневном реду на седницама у новембру и марту, а реално су могли бити да је власт то желела“, казала је.
Коментаришући то што су од пада надстрешнице одржане сам три седнице скупштине – две „изузетно бурне“ о буџету и седница на којој је контастована оставка Владе, као и трећа на којој је изабрана нова Влада, Ђорђевић закључује:
„Јасно је да је режиму Српске напредне странке све било мање важно од тога да сакрије своју одговорност и умешаност у корупцију у вези са реконструкцијом железнице која је убила људе“.
Како се „срце Србије“ и „света земља“ приближило „зони посебне социјалне заштите“?
Председник Србије Александар Вучић је Косово видео у јавности као зону посебне социјалне заштите крајем октобра прошле године, само пар дана пред пад бетонске надстрешнице са реновиране Железничке станице која је убила 16 људи и једну особу тешко повредила.
Претходно су косовске власти за пар година успоставиле безбедносну и административну контролу над Севером, од ојачавања прелаза, изградње база специјалне полиције, заузимања општинских зграда и објеката у којима су донедавно функционисале српске институције. Укинули су динарски платни промет. Остали су још болница/домови здравља и школе.
Вучић је тог 29. октобра још једном кроз свој историјски времеплов, објаснио како је Косово клизило из Србије због лоших политика његових претходника, не и његове, уз ненаклоњену политику Запада према Србији.
Неће прогласити окупацију да не би признао Косово, али ће од НАТО-а још једном до краја године затражити повратак безбедносног особља Србије на Косово. Да ли је то учинио – не зна се. Први пут је пропало.
