Стара депонија у Винчи била је годинама црна еколошка тачка не само Србије већ је уврштена и међу 50 најгорих у Европи. До августа 2021. била је друга по величини несанирана депонија на свету. Са овог места годишње је емитовано више од пет милијарди кубних метара метана у атмосферу, а учестали пожари додатно су „тровали” Београђане. Неки од њих су трајали и по месец дана, јер је гашење било отежано због метана који је горео у дубинама сметлишта. Сада је ова депонија прекривена земљом и стављена на „чекање” јер би требало да буде комплетно санирана.
Вишедеценијски проблем одлагања отпада у главном граду решен је тако што је око старе депоније направљен Центар за интегрално управљање отпадом. Овај амбициозан пројекат, вредан око 400 милиона евра, резултат је јавно-приватног партнерства града Београда и јапанског-француског конзорцијума „Иточу–Веолија груп”. У складу са стандардима ЕУ, у оквиру комплекса изграђена је и енергана за производњу електричне и топлотне енергије из отпада, прва таква у Србији. Енергана у Винчи испуњава најновије услове прописане директивом ЕУ и поседује опрему за контролу квалитета димних гасова. Сертификацију пројекта обавио је „Голд стандард”, једно од најстрожих међународних сертификационих тела за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Реализација пројекта донела је смањење емисије угљен-диоксида од око 210.000 тона годишње, што је ефекат једнак засаду око 1,8 милиона стабала. Као погонско гориво енергана искључиво користи комунални отпад.
– У току прве године рада термички је третирано око 310.000 тона отпада, што је омогућило да се прошле зиме „Београдским електранама” испоручи 125.792 мегавата топлотне енергије, а „Електропривреди Србије” 172.911 мегавата струје. Уз то, смањење количина отпада на депонији умањује еколошко загађење – наглашавају у компанији „Бео чиста енергија”, чији су акционари „Иточу” и „Веолија”. Како истичу, процене количина комуналног отпада на којима је базиран Уговор о јавно-приватном партнерству су превазиђене. Предвиђанo je билo да ће се годишње на ову депонију допремати 510.000 тона отпада. Изнад очекивања, 2023. збринуто је 636.000 тона, а лане чак 654.000 тонa отпада.
– Сав неопасан комунални отпад са територије 15 београдских општина (осим из Обреновца и Сопота) који „Градска чистоћа” прикупи довози се до Центра за управљање отпадом у Винчи. Ту се термички третира или одлаже на санитарну депонију. Капацитет термичког третмана ограничен je на око 340.000 тона за годину дана, а сав отпад који се не искористи за производњу енергије одлаже се на санитарну депонију – кажу у „Бео чистој”.
Много веће количине захтевају и сразмерно веће ангажовање запослених у компанији, како би се сав допремљен отпад третирао и одложио на депонију.
– То захтева боље планирање и бржу изградњу капацитета где би отпад могао да се спреми, редовно прекривање одложеног отпада инертним материјалом и ефикасно одвођење и пречишћавање повећаних количина процедних вода. На депонију се уместо планираних 170.000 тона годишње одлаже 75 одсто већа количина, па развој инфраструктуре за рециклажу напредује знатно спорије од планираног, а простор за депоновање се убрзано попуњава. Ако се настави овим темпом, око 2035. или раније, при пуном капацитету рада енергана на комунални отпад, Београд неће имати где да одлаже смеће – кажу у „Бео чистој”. Због тога ова компанија предлаже да град прибави најпогодније суседно земљиште на које би се ширила депонија, или да се изгради још једна енергана у границама постојећег комплекса депоније у Винчи.
Санација и ремедијација старе депоније, површине 47 хектара, на којој је одложено више од 14 милиона кубних метара различитог отпада, још нису започеле, јер се чека да се умире клизишта која су се у међувремену појавила. Утврђено је и да су у телу старе депоније заробљене веће количине процедне воде, као и да тињају подземни пожари на површини од 30.000 квадрата. Због тога ову депонију запослени у „Бео чистој” непрекидно надзиру. Током 45 година, колико је била активна, депонија је емитовала око 90 милиона тона гасова са ефектом стаклене баште. Чега су се и у којим количинама Београђани нагутали из винчанског дима, нажалост, не зна се ни данас. Приликом пожара на депонијама углавном се обављају мерења суспендованих ПМ честица, сумпор и азот диоксида, али не и диоксина и фурана, канцерогених једињења насталих сагоревањем пластике. Чак и краткотрајна изложеност високим нивоима диоксина и фурана може довести до оштећења коже и поремећаја функција јетре. Дуготрајнија излагања узрокују репродуктивне и развојне поремећаје и аномалије, а делују и мутагено, са тешким последицама по потомство.
Сагоревањем на депонији емитује се и гас као нуспродукт разградње депонованог отпада, који садржи око 50 одсто метана, смртоносног гаса са ефектом стаклене баште.
