Српска православна црква данас обележава празник Свети мученик Кнез Лазар и сви Свети мученици српски – Видовдан, уписан црвеним словом у црквеном календару. Ово је један од најважнијих празника за наш народ због историјских многих догађаја који су се десили на тај дан, најпре због Косовске битке, која се одиграла 1389. године. Поред Светог Амоса, почео је да се слави сваког 28. јуна почетком 20. века.
У дан када се одиграла битка био је већ установљен празник Светог Вида. У неким крајевима Србије и данас постоје веровања и обичаји који се везују за Светог Вида. Али ипак у колективној свести је овај датум урезан као сећање на Косовски бој и на све погинуле у свим ратовима.
Видовдан је државни празник у нашој земљи, али обележава се радно. Представља дан жалости, па се задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева и да се зауставе сви велики послови. У храмовима се обављају помени за све пострадале у ратовима.
Цар по традицији, кнез по титули
Празник је посвећен Лазару Хребељановићу, познатом у народној традицији као цар Лазар или, по титули, кнез Лазар. Био је српски средњовековни кнез, који се родио 1329. године у Прилепу. Био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери.
Био је узет на двор цара Душана, где је био уважаван. Најпосле се оженио царевом рођаком Милицом, од лозе Немањића. Године 1353. добио је титулу кнеза. Његова највећа брига била је да измири Српску и Цариградску патријаршију. Послао је цариградском патријарху монаха Неанију као изасланика који га је замолио да са Срба скине анатему, што је и било учињено.
После распада Српског царства створио је највећу и најмоћнију државу на територији некадашњег царства. Лазарева држава са престоницом у Крушевцу, позната у историографији као Моравска Србија, обухватала је сливове река Велике, Западне и Јужне Мораве. Саградио је многе цркве и манастире, од којих су најпознатији Раваница и Лазарица. Обновио је манастире Хиландар и Горњак, а био је и ктитор руског манастира Пантелејмона.
Борба српских и османских снага
Косовска битка, битка на Косову, бој на Косову, Косовски бој или Видовданска битка између српских и османских снага вођена је на Видовдан недалеко од Приштине. Српске снаге је предводио кнез Лазар Хребељановић. На челу османске војске налазио султан Мурат Први са синовима Јакубом и Бајазитом.
Према предању, у првој фази битке, српска војска је потиснула противника и један од српских витезова Милош Обилић успео је да убије султана и натера османску војску да се повуче. Међутим, неколицина њих се није потпуно повукла и они су касније у току дана извршили заседу на Лазара и његово обезбеђење и успели да га убију.
Свете мошти
Према одлуци Државног сабора из децембра 1389, Оливера, најмлађа кћи кнеза Лазара дата је у харем султана Бајазита Првог. Отишла је у пролеће 1390, што је био услов за склапање мира са Турцима и дозволу за пренос моштију кнеза Лазара из Митрополијске цркве у Приштини у његову задужбину манастир Раваницу 1391. године.
Почетком сеоба Срба, народ је његове свете мошти склонио и преселио у манастир Малу Раваницу или Врдник на Фрушкој гори. За време Другог светског рата, 1942. пренете су у Београд. Ту је светитељ почивао све до 1988, када је пренет у манастир Грачаницу на Косову. Одатле је 1989. опет пренето у Лазареву задужбину манастира Раваницу, надомак Ћуприје, где и данас почива.
Култ кнеза Лазара
Култ кнеза Лазара као хришћанског мученика почео је да се развија недуго по Косовској бици. Стварање култа помогли су припадници породице Лазаревић. Прихватила га је и развијала Српска патријаршија. Паралелно са поштовањем који се развијао у црквеним круговима, развијало се и поштовање кнеза Лазара као мученика и јунака Косовске битке у народној традицији. У српским народним епским песмама косовског циклуса, он је, уз Милоша Обилића, главни лик. Такође, Лазарев лик обрађиван је вишеструко у српској уметности у 19. и 20. веку.
Значајан датум за Србе
На овај датум, који за православни српски народ има велику симболику, осим Косовске битке, одиграли су се и други историјски догађаји ‒ 1869. донет Намеснички устав Кнежевине Србије, 1876. проглашен рат Турској од стране Кнежевине Србије и Књажевине Црне Горе, 1878. започета расправа о Кнежевини Србији на Берлинском конгресу, 1881. Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске, 1889. Краљевина Србија први пут свечано обележила Видовдан као празник на највишем државном нивоу, 1913. почетак Другог балканског рата, прва прослава Видовдана на КиМ у манастиру Грачаница, 1914. атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, 1915. споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније, 1919. потписан Версајски споразум, прва прослава Видовдана у тек створеној Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, 1921, донет Видовдански устав, покушај атентата на краља Александра Првог Карађорђевића, 1939. обележено 550 година од Косовске битке…
