У соларним и ветроелектранама је у првој половини ове године у свету први пут произведено више струје него у термоелектранама на угаљ, саопштио је данас истраживачки центар Ember.
Анализа Ембера је показала да је раст обновљивих извора, пре свега соларне енергије, више него задовољио раст потражње за електричном енергијом и тиме смањио удео фосилних горива у глобалном енергетском миксу.
„Снажан пораст соларне енергије и у мањој мери енергије ветра, довео је до тога да су обновљиви извори енергије први пут у историји претекли производњу из угља у првој половини 2025. године“, саопштио је Ember.
Производња струје из обновљивих извора енергије је у првих шест месеци повећана на више од 5.000 терават-часова, док је производња из угља пала на мање од 4.900 терават-часова.
Тиме је удео обновљивих извора енергије у глобалној електричној енергији порастао са 32,7 на 34,3 одсто, док је удео угља смањен са 34,2 на 33,1 одсто.
У извештају се наводи да је повећање производње из енергије ветра и сунца у првој половини године премашило раст глобалне потражње за енергијом, што је за резултат имало мањи пад производње из угља и гаса и што је спречило даљи раст емисије угаљ-диоксида у енергетском сектору.
Из соларне енергије произведено је 31 одсто (306 TWh) више струје него у првој половини 2024, а из енергије ветра за 7,7 одсто више (97 TWh). Истовремено је забележен раст глобалне потражње за електричном енергијом за 2,6 одсто (369 TWh), при чему је само соларна енергије покрила 83 одсто раста.
Производња из хидроенергије је значајно пала, док је у нуклеарним електранама умерено повећана производња. Укупна производња из фосилних горива је незнатно смањена, за 0,3 одсто.
Аналитичарка Ембера и ауторка извештаја Малгожата Вјатрос-Мотика изјавила је да су ово први знаци кључне прекретнице.
„Соларна и енергија ветра сада расту довољно брзо да задовоље растућу светску потражњу за електричном енергијом. Ово означава почетак промене у којој чиста енергија прати раст потражње“, рекла је она.
Анализом Ембера је обухваћено 88 земаља које представљају 93 одсто светске потражње за електричном енергијом.
Када је у питању соларна енергија, њен удео у глобалном енергетском миксу је повећан са 6,9 на 8,8 одсто.
За више од половине глобалног раста производње соларне енергије заслужна је Кина, а иза ње су САД (14 одсто), ЕУ (12), Индија (5,6) и Бразил (3,2).
Ember наводи и да су четири земље произвеле више од четвртине своје електричне енергије из соларне енергије, а да је број земаља које су произвеле више од 10 одсто повећан на 29, са 11 колико их је било 2021.
Док је у Кини и Индији смањена производња из фосилних горива, у САД обновљиви извори нису пратили раст потражње, па је производња из угља и гаса повећана.
У ЕУ, производња из угља и гаса је благо порасла због мање производње из енергије ветра, хидроенергије и биоенергије.
