Пре једне деценије, изгледало је као да је глобална нуклеарна индустрија у бесповратном паду. Забринутост за безбедност и питање шта радити са радиоактивним отпадом угасили су ентузијазам за технологију некада доживљавану као револуционарни извор јефтине енергије у изобиљу.
Сада се нашироко говори о обнови, коју покрећу технолошки гиганти као што су Мајкрософт, Гугл и Амазон.
Они су најавили улагање у овај сектор, као и све већи притисак на богате земље да зауздају емисије угљеника.
Али колико је стваран тај повратак?
Кад је комерцијална нуклеарна енергија први пут покренута 1950-их и 1960-их, владе је завео њен наизглед бескрајни потенцијал.
Нуклеарни реактори могу да произведу и контролишу исте оне величанствене силе које испуштају атомске бомбе – да би производиле електричну енергију за милионе домова.
Са једним килограмом уранијума који може да произведе око 20.000 пута толико енергије као килограм угља, то је изгледало као будућност.
Али ова технологија је и изазивала страх у јавности.
Политички отпор и успоравање раста
Страх је деловао оправдано после катастрофе у Чернобиљу, која је почетком 1986. године раширила радиоактивну контаминацију широм Европе.
Несрећа је покренула широко распрострањен јавни и политички отпор, Тако је нуклеарна индустрија почела да опада.
Друга несрећа, у електрани Фукушима Даичи у Јапану 2011. године, поново је пробудила забринутост за нуклеарну безбедност. Сам Јапан угасио је све реакторе непосредно после несреће, а од тада их је поново прорадило само 12.
Али нуклеарни развој није стао.
У Кини је 2011. године било 13 нуклеарних реактора.
Сада их има 55, а гради се још 23. За Пекинг, који има проблема да намири убрзани раст потражње за електричном енергијом, нуклеарна је имала, и још има виталну улогу.
Нови раст интересовања
Чини се да интересовање за овај сектор поново расте и на другим местима.
Делимично што развијене земље траже начине да задовоље потражњу за енергијом, док се истовремено труде да постигну циљеве смањења емисија према Париском споразуму.
Уз пројекцију да ће 2024. бити најтоплија година откако се води евиденција, притисак да се смање емисије угљеника само расте.
Обновљени нагласак на енергетској безбедности, после почетка рата у Украјини, такође је био важан фактор. Јужна Кореја је недавно одустала од планова да укине свој велики контингент нуклеарних електрана у наредне четири деценије и уместо тога ће их само градити још.
И Француска је одустала од планова да смањи зависност од нуклеарне енергије, која обезбеђује 70 одсто њене електричне енергије. Уместо тога, жели да изгради осам нових реактора.
Недавно је америчка влада потврдила на Конференцији о климатским променама Уједињених нација (ЦОП29), одржаној у Азербејџану, да намерава да утростручи производњу нуклеарне енергије до 2050. године.
Бела кућа се првобитно обавезала да ће то урадити на ободима прошлогодишње конференције ЦОП28.
До сада је 31 земља пристала да утростручи употребу нуклеарне енергије до 2050. године, међу њима и Велика Британија, Француска и Јапан.
На конференцији ЦОП29, која се завршила 22. новембра, САД и Велика Британија су најавиле да ће сарађивати на убрзању развоја нове технологије за нуклеарну енергију.
Ово је уследило након што је договорено у финалном саопштењу прошлогодишње ЦОП28 да нуклеарна енергије треба да буде једна од технологија нултих или ниских емисија која треба да се „убрза“ да би се помогло у борби против климатских промена.
Немачка је одлучила да постепено потпуно укине нуклеарну енергију.
Друге земље смањиле су планове за улагање у нове нуклеарне електране или за продужење живота остарелих постројења.
Према Међународној агенцији за атомску енергију, то је између 2011. и 2020. године довело до губитка производње 48ГВ електричне енергије у свету.
Технолошки гиганти и чиста енергија
Али глад за чистом енергијом не потиче само од влада. Технолошки гиганти такође теже развијању све више и више апликација које користе вештачку интелигенцију.
Вештачка интелигенција се опет ослања на податке, центрима података треба стална, поуздана електрична енергија. Према Барклиз Рисерчу, на центре података одлази око 3,5 одсто потрошње електричне енергије у САД данас, али та цифра би могла да се утростручи до краја ове деценије.
Мајкрософт је у септембру потписао 20-годишњи уговор за куповину енергије од Констелејшн Енерџи, што ће довести до отварања злогласне нуклеарне електране на Острву три миље у Пенсилванији, стецишту најгоре нуклеарне катастрофе у америчкој историји.
Тада је реактор 1979. године доживео делимично топљење нуклеарног језгра. Упркос њеној укаљаној јавној слици, још један реактор у електрани је наставио да производи електричну енергију све до 2019. године.
Џо Домингез, извршни директор Констелејшена, описао је споразум за њено поновно отварање као „моћан симбол поновног рођења нуклеарне енергије као чистог и поузданог извора енергије“.
Други технолошки гиганти су се одлучили за другачији приступ. Гугл планира да купује енергију коју производи шачица такозваних Малих модуларних реактора илити СМР-ова – технологије у повоју која намерава да учини употребу нуклеарне енергије лакшом и јефтинијом.
Амазон такође подржава развој и изградњу СМР-ова. СМР-ови се сами промовишу, делимично, као решење за једно од највећих проблема са којима се сусреће нуклеарна енергија данас.
Подељена мишљења
Мишљења о нуклеарној енергији остају изузетно поларизована. Присталице тврде да је ова технологија неопходна ако желе да се постигну климатски циљеви.
Међу њима је Род Адамс, чији фонд Нуклиејшн Капитал промовише улагање у нуклеарну технологију.
„Нуклеарна фисија има седам деценија историје које показују да је то један од најбезбеднијих доступних извора енергије“, објашњава он.
„То је трајан, поуздан извор енергије са ниским текућим трошковима, али су капитални трошкови били превисоки у западним земљама.“
Противници, међутим, инсистирају да нуклеарна енергија није одговор.
Према професору М.В. Рамани са Универзитета у Британској Колумбији, заблуда је „сматрати нуклеарну енергију чистом“.
Она је, каже Рамани, „један од најскупљих начина за производњу енергије“.
„Улагање у јефтиније изворе енергије са ниском емисијом угљеника довешће до више смањења емисија по долару.“
Ако актуелни трендови заиста најављују ново нуклеарно доба, један стари проблем ипак остаје.
После 70 година атомске енергије, још увек влада неслагање око тога шта радити са акумулираним радиоактивним отпадом – од ког ће неки остати опасан стотинама хиљада година.
Одговор који покушавају да следе многе владе је геолошко одлагање – закопавање отпада у запечаћеним тунелима дубоко испод земље.
Али само једна земља, Финска, заправо је изградила једно такво постројење, док еколози и активисти који се противе нуклеарној енергији тврде да је одлагање отпада ван видокруга и мисли јер је напросто сувише рискантно.
Решавање ове перипетије могло би да буде кључан фактор за демонстрацију да ли ће заиста наступити ново доба нуклеарне енергије.
