Некада главна техничка директорка OpenAI-а и кључна фигура иза развоја ChatGPT-а, Мира Мурати данас стоји на челу нове мисије – да вештачку интелигенцију учини сигурнијом, транспарентнијом и усклађенијом са људским вредностима.
Изненађујући одлазак са врха технолошког гиганта
До недавно је Мира Мурати била главна техничка директорка у OpenAI-u, компанији познатој по развоју ChatGPT-а, једног од најутицајнијих алата вештачке интелигенције данас.
На врхунцу каријере, донела је неочекивану одлуку: напустила је фирму којој је помогла да постане глобални лидер, како би основала своју организацију – Thinking Machines Lab.
Мисија њеног новог пројекта је амбициозна: развијати AI која је безбеднија, транспарентнија и усклађенија с људским вредностима.
Од Скадра до Силицијумске долине
Рођена 1988. године у Албанији, Мурати је одрасла у скромним условима, али у породици која је вредновала образовање. Као тинејџерка добила је стипендију и преселила се у Канаду, а затим у САД, где је завршила студије машинства на угледном Дартмут колеџу. Већ тада је показивала таленат за спајање теорије и праксе, учествујући, између осталог, у изради хибридног тркачког аутомобила.
Улазак у свет технологије и вештачке интелигенције
Каријеру је започела у области ваздухопловства, али кључни корак догодио се 2013. када се придружила Тесли. Тамо је радила на Моделу X и системима аутопилота, искуству које ју је први пут увело у свет вештачке интелигенције. Тада је схватила да је развој опште вештачке интелигенције (AGI) један од најважнијих технолошких изазова човечанства.
Брзи успон у OpenAI
После Тесле, кратко је радила у фирми Leap Motion, а 2018. године се прикључила OpenAI-u, тада још малој истраживачкој организацији. Брзо је постала кључна фигура у развоју GPT-3 и GPT-4 модела, као и у одлуци да се ChatGPT учини доступним широј јавности – потез који је означио прекретницу у примени AI-ја.
Упозорења и етичка питања
Мурати је одувек упозоравала да огромна моћ AI технологије са собом носи и озбиљну одговорност. Упоредила је ризике AI-ја са нуклеарним оружјем, наглашавајући потребу за јавном и транспарентном дебатом о његовој будућности. Верује да се AI не може развијати иза затворених врата и да у том процесу морају учествовати и научници, законодавци и грађани.
Оснивање Thinking Machines Lab
У том духу је 2025. године основала Thinking Machines Lab, организацију регистровану као корпорацију за јавно добро. Циљ ове иницијативе је да се боље разуме начин на који AI системи функционишу, како би њихово понашање било предвидиво, етички одговорно и усклађено са људским вредностима.
Организација је већ окупила истакнуте стручњаке, укључујући и Џона Шулмана, једног од оснивача OpenAI-ја, што додатно потврђује снагу визије Мире Мурати: AI технологија треба да буде алат у служби човека – а не обрнуто.
Контроверзе које је прате
Наравно, њена каријера није прошла без контроверзи. Изјава да можда неки креативни послови „никада нису ни требали да постоје“ изазвала је негативне реакције уметничке заједнице, а њено избегавање одговора о коришћењу YouTube садржаја за тренирање видео-модела Sora отворило је питања о транспарентности у раду OpenAI-а.
Одлазак после бурних дешавања
Њена одлука да напусти OpenAI уследила је након бурних догађаја око смене и повратка извршног директора Сама Алтмана, у периоду када је Мурати кратко обављала функцију в.д. директорке. Сама каже да јој је одлазак био потребан како би се посветила сопственом правцу истраживања.
Инжењерка са визијом
Мира Мурати је пример инжењерке која не размишља само у техничким, већ и у етичким и филозофским оквирима. Њена нова мисија није само професионална, већ и лична: у времену када AI преобликује сваки аспект друштва, од образовања до политике, она не нуди готова решења, али нуди оно што је данас најдрагоценије: интегритет, знање и одлучност.
Пут ка хуманој вештачкој интелигенцији
Ако успе у својој визији, Thinking Machines Lab неће бити само још један AI стартап, већ темељ за нову еру – ону у којој ће вештачка интелигенција бити не само паметна, већ и истински хумана.
