Влада Србије припремила је измене пореских закона, којима би, између осталог, био повећан неопорезиви део зараде. Предложеним изменама Закона о порезу на доходак грађана предвиђено је да се неопорезиви део дохотка повећа са 25.000 на 28.432 динара.
Министар финансија Синиша Мали рекао је да је то веома важна порука за послодавце јер представља даље растерећење зарада.
„Са тим ће оптерећење на зараде пасти испод 60 одсто, а 2018. је било 64 одсто. То подстиче запошљавање и пријављивање радника који су досад радили у сивој зони“, тврди Мали.
Поред пореске основице, кључне измене пореских закона односе се на олакшице за запошљавање, као и на изузећа од опорезивања одређених примања запослених. Сходно томе, до краја 2025. године послодавци неће плаћати порез на трошкове превоза, дневнице за службена путовања и трошкове смештаја и превоза на службеном путу, као ни за солидарну помоћ, поклоне и јубиларне награде.
Када је реч о пореским олакшицама за запошљавање, послодавци ће имати право на 65 одсто повраћаја пореза за запошљавање између једног и девет радника, 70 одсто повраћаја за запошљавање између 10 и 99 радника и 75 одсто повраћаја пореза за запошљавање 100 или више радника.
„Послодавци ће располагати са више новца“
Смањење оптерећења на плате ствара простор да се повећају износи и других плата, а не само минималних, као и да послодавци, ако за тим имају потребу, запосле нове људе у својим предузећима, каже за НИН виши саветник за економска и социјална питања Уједињених градских синдиката „Независност“ Зоран Ристић.
Он додаје да је број запослених у Србији који нису пријављени знатно пао у односу на претходни период и да су на том пољу већ постигнути значајни резултати.
„Послодавци сада имају мање пореске намете на плате и постоје објективни услови да се зараде повећају, а у радни однос приме нови људи. Послодавци ће располагати са више новца него што је то био случај, а да ли ће се то одразити и на повећање плата радника и броја запослених, искључиво зависи од послодаваца“, наводи наш саговорник.
Шта послодавци раде за вишком новца од олакшица?
Он наглашава да је веома значајно што је држава послодавцима омогућила олакшице на зараде радника, али да би истовремено са тим требало и да спроводи контролу шта заиста послодавци чине са вишком новца који им „претекне“ по основу добијених олакшица.
„Надлежни би наиме требало да проверавају да ли новац добијен на такав начин послодавци користе за нова запошљавања и веће плате радника или пак завршава у њиховим џеповима“, сматра Ристић.
Државна секретарка у Министарству финансија Славица Савичић рекла је су измене закона из пореске области у директној вези са ранијим структурним реформама, унапређењем пословног окружења или прецизирањем одређених елемената из ранијих прописа.
Савичић каже да су за привреду веома важне и измене Закона о порезу на додату вредност, јер доносе постепено увођење свих предуслова за прелиминарну ПДВ пријаву.
„Ово је за нас веома важна ствар и технички и суштински, јер се њоме стварају предуслови да будемо ефикасни и то како да привреда брже и лакше спроводи поступке које се тичу подношења пореске пријаве, али и да ми будемо бржи у повраћају ПДВ-а. То нам је веома битан циљ и сваке године се померамо за један корак“, истакла је Савичићева.
Повећање неопорезивог дела и већи минималац
Послодавци сматрају да је повећање неопорезивог дела зараде најважнија мера у промени пореских закона и управо је на томе инсистирала Унија послодаваца Србије током преговора са синдикатима и Владом о износу минималне зараде за 2025. годину.
На њима је договорено да минимална зарада од 1.јануара износи 53.592 динара, што представља повећање од 13,7 одсто као и то да се у истом проценту повећа и неопорезиви део износа зараде.
Док надлежни тај потез виде као растерећење од плаћања државних дажбина, послодавци га пак дефинишу као уступак због повећања минималне цене рада. Такође, власници капитала пореске олакшице које су добили не посматрају као основ за повећање других зарада запосленима, сем минималних, док синдикати истичу да би то требало да уследи.
Координатор Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић каже за НИН да повећање неопорезивог дела зараде представља компензацију надлежних у држави послодавцима због повећања минималне зараде од 1. јануара следеће године.
Минимална цена рада расте 4 пута брже од раста БДП-а
„Минимална зарада је од 2018. до данас расла четири пута брже од раста БДП-а и за привреду то представља стално повећање оптерећења пословања. Притом, све се то десило у периоду када смо уз Мађарску имали највећу инфлацију у Европи.
Многи власници фирми се зато жале да нема прихода из којих се увећане зараде могу исплатити, па их то приморава да повећају цене својих производа и услуга, што подстиче раст инфлације“, објашњава Рајић.
Према његовим речима, проблем послодавцима у Србији представља и чињеница да су у обавези да плаћају порез и када је реч о минималним зарадама што није случај у већини европских земаља.
Привремено решење за фирме
„Исплата минималне зараде би требало да представља привремено решење за фирме које се налазе у пословним проблемима. Логично је да се оне исплаћују само у периоду док је пословање отежано, односно док фирма не изађе из кризе. Дакле, исплата минималних зарада не би требало да буде трајно стање као што је уобичајено код нас.
Нужно је да се време трајања у коме послодавац може да исплаћује минималац ограничи, али истовремено фирму треба ослободити обавезе плаћања пореза на минималне зараде“, сматра Рајић. Он сматра да повећање неопорезивог дела плате неће довести до раста других зарада у Србији, сем минималне, и да за то постоји више разлога.
„Велики број фактора утиче на раст зарада и у многим секторима за то нема простора. Поготово због кризе у Немачкој и ефеката повећане инфлације код нас у Србији“, наводи Рајић.
Одрживи раст и смањење пореза
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже за НИН да је на Социјално-економском савету приликом утврђивања висине минималне зараде за 2025. договорено да једна од мера која би послодавцима омогућила да исплате увећане зараде буде повећање неопорезованог дела зараде.
„Унија послодаваца се увек залаже да раст минималне зараде буде одржив, односно да прати раст БДП-а. Пошто то није случај у Србији, било је нужно да се порези на зараде смање како би се обезбедила средства за увећани минималац.
Дакле, нижи порез на зараде у фирмама у којима су оне минималне или приближне том износу изазваће само тај ефекат, односно неће додатно смањити трошкове пословања. То ће пак моћи да се оствари само у оним фирмама у којима нема минималних зарада те повећање минималне цене рада на њих неће утицати“, објашњава Атанацковић.
Са друге стране, председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић за НИН каже да повећање неопорезивог дела зараде објективно ствара услове да плате порасту, односно да и запослени осете бенефит те мере.
Добро је што је повећан неопорезиви део зараде
„Добро је што је повећан неопорезиви део зараде јер је то омогућило да се повећа износ минималне цене рада. Поред тога што је то повећање омогућило корекцију минималне цене рада, истовремено би било логично и да доведе до раста других зарада, дакле оних које су изнад минималног износа.
То се у Србији углавном не догађа уз изговор послодаваца да су на ивици рентабилности. Међутим, у стварности мањи порески издаци послодавцима смањују тошкове и ипак отварају простор да плате радника буду повећане.
Ако то наводно није могуће остварити кроз повећање неопорезивог износа зараде који је дужан да плаћа послодавац онда би надлежни требало да смање порез на плату који плаћа запослени како би се дошло до средстава за увећање личног дохотка“, наводи наш саговорник.
