Коришћење неуронских мрежа ће омогућити да се за пола сата до сат времена развије конструкција персонализованих вакцина против рака, изјавио је директор националног истраживачког центра за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја“ Александар Гинцбург.
Употреба вештачке интелигенције за убрзање процеса
Како каже, тренутно овај процес траје дуго, па је неопходно ослонити се на вештачку интелигенцију.
„Персонализована вакцина се тренутно производи доста дуго, јер се цео развој дизајна, односно тога како би вакцина требало да изгледа персонализована мРНА, са математичке тачке гледишта, спроводи матричним методама.
Ми ангажујемо институт ‘Иваников’, који би требало да сву ту математику пребаци на вештачку интелигенцију, управо на неуронске мреже, где би ова процедура требало да траје пола сата или сат“, објаснио је руски научник.
Потреба за експерименталном базом података
Гинцбург је за руске медије рекао да је за развој вештачке интелигенције неопходно направити експерименталну базу која ће обухватити око 40-50.000 тумора уз дефинисање компатибилности антигена, који се код пацијента претвара у протеин или РНК.
Захваљујући томе, вештачка интелигенција ће моћи да утврди да ли се та комбинација може користити код особе или не, додао је.
Преклиничка истраживања и први кораци у клиничкој примени
Он је у октобру саопштио да су преклиничка истраживања вакцине против рака показала да препарат спречава развој тумора, као и, вероватно, могућност метастаза.
Научник је навео да би први људи који ће примити нову вакцину против рака у клиничким испитивањима могли да буду пацијенти са меланомом и плућним карциномом малих ћелија.
Пре неколико месец, и сам председник Русије је најавио да ће вакцине против карцинома убрзо угледати светлост дана.
