Генерација „Зед“ не зна за аналогни свет, одрасли су уз интернет и друштвене мреже, а уместо факултета и дипломе гледају да стекну практично искуство. Немају жељу да „паразитирају“ у државној фирми до пензије, нити да бољи део свог живота проведу у канцеларији. Теже што лагоднијем животу са минималним трудом, а окренути су породици и традицији.
Овако публициста Марко Танасковић описује „Зумере“ или генерацију „З“ (Зед). Хронолошки гледано, у њу спадају млади људи рођени између 1997. и 2012. године. Много више од године рођења, њих од претходних генерација одваја и пресудно одређује то што су они „дигитални домороци”, како их Танасковић описује.
За разлику од „Бумера“, „Иксера“ и „Миленијалаца“, они не знају за аналогни свет пре интернета и обликовани су друштвеним мрежама, паметним телефонима уз дигитализацију комплетног социјалног живота. Чињеница да су на мрежама практично откако знају за себе довела је до стварања једног специфичног психолошког, емотивног и социјалног профила који се значајно разликује од свих претходних генерација. Иако су прилично удаљени што се тиче старости, може се рећи да је већа сличност између „Бумера“ и „Миленијалаца“ него што је између „Миленијалаца“ и „Зумера“. Паметни телефони и друштвене мреже, како истиче Танасковић, вододелница су наше епохе.
Генерацију Зед зову још и Зумери, а у огромној мери су их обликовали приступ интернету и савременим технологијама.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Зумери на радном месту
Често долази до сукоба мишљења где се од старијих генерација често може чути да су млађе генерације, попут генерације Зед, незаинтересоване за посао и да му се не посвећују довољно. Зумери једноставно имају другачије приоритете при одабиру радног места, али се другачије понашају и на самом радном месту, уз потпуно другачији погледа на ауторитет. За њих је флексибилно радно време један од основних критеријума при одабиру посла.
За разлику од претходних генерација, генерација Зед се много више ослања на дигиталну сферу у проналажењу посла и зараде. Немају аспирације да граде каријеру у само једној фирми, нити да читав живот „паразитирају“ у неком државном предузећу до пензије. Спремни су да раде различите послове, да „фриленсују”, нису избирљиви и убеђени да им друштво дугује запослење у оној сфери за коју су се школовали, рекао је Танасковић за Спутњик.
Ова генерација налази занимања која су тражена и добро плаћена, а код њих је и далеко мање изражена „снобовска црта“ која подразумева да је неопходно имати факултетско образовање и титулу по сваку цену. Они стичу конкретна знања и практичне вештине преко Јутјуба, ЧетЏи-ти-пија и других интернет курсева. Исто тако, додаје наш саговорник, они се лакше одлучују да оду у иностранство зарад професионалних прилика, али се исто тако лакше из иностранства и враћају ако нису задовољни оним што им се нуди.
Рад од куће и флексибилно радно време једни су од приоритета генерације Зед при одабиру посла.
Генерацију Зед одликује већа практичност, прагматичност и мобилност. Професионално су можда површнији од претходних генерација, али их одликује способност да проналазе пречице и да „мултитаскују“, односно да обављају више ствари и послова истовремено. Бистри су, продорни и свесни своје вредности.
Српски Зумери
Приметан је заокрет код младих људи од ,,модерних“ односно лево-либералних схватања живота која су се пропагирала од краја претходног века и код нас до десних, традиционалних погледа на свет, породицу, народ, цркву, државу. Овај феномен није заобишао ни „домаће“ Зумере.
То је последица слома либерализма који је отишао предалеко, постајући карикатурална негација биологије и природних закона. Зумери су одређене конзервативне вредности преузели, чак иако нису тако научени у породици, јер су просто видели да боље функционишу и доносе боље резултате у животу.
Они теже што лагоднијем животу са што мање труда, каже наш саговорник, а покреће их жеља за искуствима и што испуњенијем животу. Генерација Зед не робује идеологијама, траже инстант решења и не желе да чекају на оно што мисле да им припада. У погледу социјалних вредности, како код нас, тако и у свету, они су прва генерација која је значајно конзервативнија од претходне генерације, такозваних Миленијалаца.
Упркос умрежености са читавим светом, беспрекорним познавањем енглеског језика и праћењем светских трендова, генерација Зед важи за доста ,,народнију“ генерацију у поређењу са претходним.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Колико су свесни света око себе?
Зумери се раније удају и жене, добијају децу раније, породица им је важна, мада су и разводи чешћи него раније, а приметно је и враћање цркви и литургијској заједници, тврди Танасковић.
Ако одете недељом ујутру у цркву, видећете много младих лица са малом децом. У политичком смислу, одликује их скепса према институцијама и отклон према политичким партијама. Нису никако аполитични, што можемо видети и по протестима, али за разлику од претходних генерација, не очекују од других (власти, опозиције, Запада) да реше њихове проблеме.
Телевизију, за разлику од претходних генерација, готово да уопште не гледају, а информишу се искључиво преко интернета. Иако су због лаке доступности и окренутости интернету много више „грађани света”, иако савршено познају енглески језик и терминологију, а редовно прате глобалне трендове, они су ипак у културном погледу „народнији” од претходних генерација.
Генерација Зед је генерално више окренута породици од претходних генерација, а приметно је и враћање цркви и литургијској заједници.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Генерацију Зед не чине песимисти или оптимисти по питању погледа у будућност, они размишљају и планирају на краћи рок. Ратова се не плаше јер их нису ни доживели, а највећи страхови везани су им за пандемије попут ковида и еколошке катастрофе попут тровања животне средине услед експлоатације литијума, закључује Танасковић.
