У свету где се древне паганске праксе преплићу са модерним забавама, хороскоп представља један од најраспрострањенијих облика окултног утицаја који се нуди као „безазлени“ увид у будућност. Међутим, за православног хришћанина, ова пракса није само заблуда, већ директно кршење Божијег поретка. Свето Писмо нас упозорава: „Не обраћајте се чаробњацима и не питајте гатаре, да се не упрљате од њих. Ја сам Господ Бог ваш“ (Левитска 19:31).
Овај сукоб између астрологије и православља није површан; он додирује саме основе људског постојања попут слободе, одговорности и однос са Творцем. Хороскоп отуђује човека од Божијег промисла, позивајући се на учење Светих Отаца и догмате Цркве, да бисмо истакли пут истинске слободе у Христу. Православље и хороскоп су у дубоком противречју. Хороскоп се темељи на веровању да положај звезда и планета у тренутку рођења одређују човекову судбину, карактер и ток живота. Такво веровање припада области астрологије, која се не заснива на Божијој истини, већ на старим паганским и окултним системима тумачења стварности, попут вавилонских и египатских култова који су обожавали небеска тела као божанства. Православна теологија, заснована на Светом Писму и Предању, учи да је човек створен слободан, по лику Божијем (Пост. 1:26-27), и да његов живот није унапред одређен космичким силама, него да је у рукама самог Бога.
Господ, као свемоћни Творац, управља светом кроз Свој божански промисао (Провидност), који је љубавни план спасења за сваког појединца. Свети Јован Златоусти наглашава да „Бог не допушта да нас воде слепе силе, већ нас позива на сарадњу са Његовом благодаћу“. У томе се открива и смисао људске слободе – у могућности да човек бира између добра и зла, између живота са Богом и живота одвојеног од Њега, као што нас подсећа апостол Павле: „Јер сте слободом позвани, али не користите слободу као повод за тело, него служењем једни другима у љубави“ (Гал. 5:13).Веровање у хороскоп отуђује човека од личне одговорности, од поверења у Божији промисао, и често га води у сујеверје и идолопоклонство. Такав човек почиње да приписује догађаје у свом животу утицају звезда, уместо да их тумачи кроз призму духовног живота, молитве, подвига и Божије милости. Осим тога, ослањање на хороскоп представља један вид окултизма – скривене праксе која отвара врата демонском утицају, што Свето Писмо и Свети Оци строго осуђују. Свети Василије Велики у својим Беседама против астролога упозорава да такве праксе нису ништа друго до „демонска обмана која роби душу и удаљава је од Истине“. Астрологија, према православној теологији, представља облик детерминизма који негира Божију љубав и човекову способност за покајање (метаноју), што је централни елемент хришћанског живота.
Црква не одбацује науку и природне законе – напротив, она прославља Бога као Творца васељене, укључујући и звезде које служе као „знакови времена“ (Пост. 1:14), али само у контексту Његовог стваралачког дела, а не као предсказивачи судбине. Одлучно се одбацује свако предвиђање будућности које не потиче од Бога. Пророчке речи у хришћанству не произилазе из звезда, него из Божијег откривења кроз Светог Духа, као код пророка Старог Завета или апостола у Новом. Зато је читање хороскопа, праћење астролошких прогноза и прилагођавање живота тим упутствима – грех који одвраћа човека од вере у живог Бога и може довести до духовног пада, као што нас упозорава Свети Апостол Павле: „Пазите да вас ко не зароби философијом и празном обманом, по предању људском, по стихијама света, а не по Христу“ (Кол. 2:8).Хришћанин је позван да живи у поверењу и љубави према Христу, да се труди на путу врлине, да се исповеда, причешћује и моли. Његова будућност није у рукама планета, већ у рукама Онога који је створио и звезде и човека, и који је рекао: „Ја сам пут и истина и живот“ (Јн. 14:6).
