У наредним деценијама на нашим планинама више неће бити довољно снега за скијање, пише Милица Радаковић са Природно-математичког факултета у Новом Саду. Каква је будућност наших скијалишта?
Србија има четири ски центра
Србија има четири ски центра: Копаоник, Торник, Брезовица и Стара планина.
На последњој, највишој планини источне Србије (врх Миџор 2169 м н.в.), пре неколико година никао је велики ски центар обухватајући простор око другог најпознатијег врха исте планине, Бабиног зуба (1758 м н.в.).
На званичном сајту Скијалишта Србије наводи се следеће: „Стара планина ће веома брзо постати један од највећих и најзначајнијих скијашких центара у Србији, посебно намењен љубитељима скијашких спортова и квалитетног скијања у окружењу неизмерне лепоте и нетакнуте природе”.
Да ли ће Стара планина постати један од највећих скијашких центара?
Истина је да Стара планина обилује неизмерним лепотама у различитим облицима, али истовремено је део реченице о нетакнутој природи дискутабилан, јер не треба заборавити да се локални народ на Старој планини много пута побунио против различитих пројеката који су намеравали да нетакнуту природу „такну”.
Сам комплекс ски центра изграђен је на Јабучком равништу, биолозима важном месту због биодиверзитета бившег, ретког, тресетног станишта. У међувремену, да ли ће Стара планина заиста постати „један од највећих и најзначајнијих скијашких центара”, зависи највише од будуће климе.
Уз помоћ климатских модела, можемо да проценимо каква ће у наредним деценијама бити клима на различитим надморским висинама.
Научна сазнања о будућности овог локалитета
Уз помоћ климатских модела који се користе за прогнозирање климатских елемената у наредних 80 година, покушала сам да дођем до научних сазнања о будућности овог локалитета. Уз помоћ седам регионалних и глобалних климатских модела који покривају простор Старе планине, истражила сам податке који се односе на највише делове планине, који покривају и области изнад ски центра.
Елемент који сам анализирала су дневне температуре до краја 2100. године. Резултат сваког климатског модела је крива дневне температуре која може генерално да нам покаже у ком смеру иде температура, тј. да ли да очекујемо отопљење или захлађење.
Потом сам направила просек од свих климатских модела (ансамбле меан) и представила га на графику за сваки месец током којег може да се обезбеди скијање: новембар, децембар, јануар, фебруар и март.
„Највероватније ски туризам неће бити могућ на Старој планини врло ускоро, а поготово не на крају века” каже др Милица Радаковић, Природно-математички факултет у Новом Саду.
3 различита сценарија
За климатске моделе су коришћена 3 различита сценарија будућих емисија гасова стаклене баште (тзв. RCP односно Representative Concentracion Pathways). Они описују могуће будуће промене у емисији гасова са ефектом стаклене баште и њихове последице на климу: RCP 2.6 – у овом сценарију, емисије достижу врхунац око 2020. године и затим брзо опадају.
Ово је најоптимистичнији сценарио што се тиче емисије угљен-диоксида. Резултат: глобално загревање се ограничава на око 1.5–2°C до 2100. године. RCP 4.5 – сценарио подразумева увођење неких мера за смањење емисија, где емисије достижу врхунац око 2040. године, након чега се полако смањују.
Резултат: глобално загревање се повећава за око 2.4 до 3°C до 2100. године. RCP 8.5 – сценарио у коме људи не спроводе напоре да зауставе емисију угљен-диоксида, већ настављају да економски развој заснивају на фосилним гориву. Резултат: глобално загревање достиже 4 до 5°C до 2100. године.
Ски туризам на Старој планини је већ угрожен, а температуре ће у будућности бити још више
Укратко, резултат је: није добро. Највероватније ски туризам неће бити могућ на Старој планини врло ускоро, а поготово не на крају века. Који год сценарио да посматрамо, трајање сезоне ће се драстично смањити, па ће притисак на дестинацију порасти, што ће утицати и на квалитет услуга. Чак и у најоптимистичнијем сценарију, једино јануар показује конзистентне температуре неопходне за ову врсту туризма.
Међутим, да би и у јануару било икакве ски сезоне, свет мора да поштује Париски споразум из 2015. године, у коме се планета загрева до 1.5°C, што делује све мање вероватно. Ако погледамо „средњи” сценарио, не само што је снега недовољно током осталих месеци, већ и јануар постаје упитан – а успешне ски сезоне у нормалним околностима трају од новембра / децембра до марта.
„Не треба инвестирати у ски центре у овом делу Балкана, јер се неће исплатити ако гледамо пројекције температура” истакла је др Милица Радаковић.
Не треба инвестирати у ски центре у нашим крајевима
Закључак би био да не треба инвестирати у ски центре у овом делу Балкана, јер се неће исплатити ако гледамо пројекције температура. Истраживања постоје у другим државама са ски центрима и она упућују на то да треба постепено затворити ски центре на нижим надморским висинама, док се они на највишим још увек држе као исплативи.
Примера ради, на Алпима се такође очекује позитивна средња температура од новембра до априла до надморске висине од 2000 м, а у случају наставка сагоревања фосилних горива, на Алпима се снежна граница помера изнад 2300 м надморске висине.
Ако бисте посматрали сателитске снимке, до краја века би требало да буде све више тамнијих површина на планинама, јер се количина снега смањује. Албедо додатно утиче на смањивање површине под снегом, јер се тамније површине (експониране стене) више загревају и додатно онемогућавају задржавање снега који напада.
Још једна последица повећања температуре на високим деловима планине јесу брза отапања потенцијално нападалог снега која доводе до зимских бујица, када још увек не постоји вегетација у долини која би ту воду упила. За велике планине у Европи се већ деценијама праве пројекције климе и водених режима, те праве планови за прилагођавање на нове услове.
На Старој планини могу да се развијају други облици туризма
Прилагођавање туризма на нову климу може да се одвије доста безболно, јер једна Стара планина природних лепота има на претек: авантуристички, екотуризам и геотуризам су прави облици туризма које треба развијати на оваквом месту.
Стара планина има довољно ожиљака од последица људске активности, а предложени облици туризма не остављају ефекат на животну средину, или је њихов „отисак” драстично мањи, а може да се реализује у свим сезонама, а не само у зимској половини године, што може да позитивно утиче на материјално стање локалног становништва.
Због тога сам поносна што сам била учесник у креирању садржаја Музеја одбране река Старе планине у Темској у коме се чува успомена на вишедеценијску борбу за здраву животну средину ове планине.
Заштита природе на Старој планини Стара планина дом је геолошким формацијама – препознатљивим црвеним пешчарима перма и тријаса (пуним фосила), али и кречњачким стенама у појединим крајевима; геоморфолошким формацијама попут речних долина стрмих страна, кањона (Топлодолска река), џиновских лонаца (Славињско грло), вртача и прозорца изнад Темске, слепе долине изнад Дојкинаца (Понор), док је тектоника предиспонирала раседе на којима се налазе највећи водопади у Србији.
Стара планина је и станиште заштићених лептира, о којима се можете информисати дуж главних саобраћајница на планини. Истовремено, на овом простору се активно радило на изградњи малих хидроелектрана – почев од реке Височице, на којој је пре пола века реализована брана и акумулација језера Завој која је потопила села у дну долине, чиме је неповратно поремећен природни режим вода у њеном сливу.
У међувремену, масовни протести против изградње мини-хидроелектрана од Београда, Новог Сада и Ниша до Темске и Топлог Дола довели су до стављања мораторијума на њихову изградњу у наредних 15 година. О еколошким проблемима тзв. „нетакнуте природе“ направљен је и филм који се може погледати у Музеју одбране река Старе планине у Темској.
