Промене у величини људског мозга у последњих неколико деценија проценили су научници са Универзитета Калифорније, Дејвис.
Утврђено је трајно повећање запремине мозга од скоро седам одсто, као и повећање површине мождане коре за 15 одсто код представника млађе генерације.
Претпоставља се да би повећање величине мозга требало да доведе до смањења укупног ризика од деменције повезане са узрастом.
„Већа структура мозга представља већу резерву у смислу когнитивних перформанси. Ово може ублажити ефекте болести мозга повезаних са старењем, као што је Алцхајмерова болест“, рекли су аутори студије, преноси руски сајт „Здравље“.
Истраживања о променама у величини људског мозга током последњих неколико деценија указују на значајне трендове и потенцијалне импликације за разумевање људског развоја и здравља. Студија са Универзитета Калифорније, Дејвис, која је упоредила МР скенирања особа рођених у различитим временским периодима, открила је да је дошло до повећања запремине мозга за скоро седам процената и повећања површине мождане коре за 15 процената код млађих генерација. Ово повећање може бити повезано са различитим факторима, укључујући еволуцијске промене, промене у начину живота, исхрани, образовању, као и са комплексним социјалним и технолошким окружењем које стимулише когнитивни развој.
Повећање величине мозга може имати позитивне последице по когнитивне способности и ментално здравље. Већа мозговна структура може пружити већу ‘резерву’ која би могла да ублажи ефекте болести мозга повезаних са старењем, као што је Алцхајмерова болест. Ово је у складу са ‘когнитивном резервом’ хипотезом, која предлаже да индивидуе са већим когнитивним капацитетима могу боље да се носе са патолошким променама у мозгу. Такође, претпоставља се да би повећање величине мозга могло да доведе до смањења укупног ризика од деменције повезане са узрастом, што би могло да има значајне импликације за јавно здравље и стратегије превенције.
Међутим, важно је напоменути да величина мозга није једини фактор који утиче на когнитивне способности или ризик од невродегенеративних болести. Комплексност можданих структура, као и квалитет и број неуронских веза, такође играју кључну улогу. Поред тога, генетски, еколошки и животни фактори могу утицати на ризик од развоја болести као што је Алцхајмерова болест.
У контексту ових открића, даља истраживања су неопходна да би се боље разумеле узрочно-последичне везе између величине мозга и когнитивних способности, као и потенцијални утицај на превенцију и лечење невродегенеративних болести. Истраживачи настављају да проучавају како различити аспекти мозговне структуре и функције доприносе когнитивном здрављу и отпорности на болести, што би могло да доведе до нових терапијских приступа и стратегија за одржавање когнитивних функција током старења.
