Најбогатији човек на свету Илон Маск примењује трик који му помаже да запамти апсолутно све. Он је открио да му у томе помаже начин размишљања који се темељи на принципу да се оно што треба запамтити повезује са нечим апсурдним, немогућим или необичним.
Говорећи о томе у једном подкасту Маск је истакао да би, ако желимо да запамтимо неку ситуацију, најбоље било да је повежемо са нечим тотално апсурдним, без икакве везе са оним што се дешава. Тако, на пример, ако желимо да запамтимо неки разговор, да бисмо преварили мозак да не заборави о чему се разговарало, треба да замислимо, на пример, слона који око учесника у разговору игра у балетској сукњици, јер то подстиче машту и креативност. Пошто наш мозак покушава да заборави што је више могуће ствари, јер не жели да се оптерећује непотребним детаљима и сматра да већина ствари које видимо или чујемо, заправо, није вредна памћења, морамо да му пружимо разлог зашто нешто не би требало да заборави.
То исто се може применити приликом читања неке књиге, каже Маск, јер онда када дамо интересантно значење некој ствари, без обзира што то нема везе са материјом, мозак ће запамтити то, јер је другачије или апсурдно. Уколико имате неки проблем и желите да примените методу Илона Маска да бисте га решили, требало би да примените ову методу за боље памћење, која се, заправо, зове мнемотехника и која се користи за стварање снажних асоцијација између података које желимо да запамтимо и неких других елемената који нам помажу да их лакше призовемо из енграма (фијока за складиштење података) мозга.
Ако желите да запамтите редослед планета у Сунчевом систему, можете да направите реченицу која садржи прво слово сваке планете, као што је: Мој Велики Зека Много Једе Слатки Укусни Напитак. Ова реченица је апсурдна и нелогична, али нам помаже да запамтимо да су планете: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
Мнемотехнике се могу применити на различите врсте информација, као што су бројеви, датуми, имена, речи, формуле. Главна идеја је да се користе визуелне, аудитивне, кинестетичке или емоционалне слике које ће привући нашу пажњу и ојачати наше памћење.
Тако, на пример, ако желимо да запамтимо број телефона 061-234-5678, можемо да замислимо да је то заправо шифра за отварање сефа у банци, где нас чека велика количина новца.
Или ако желимо да запамтимо да је Алберт Ајнштајн рођен 1879. године, можемо да замислимо да је он био први човек који је летео авионом, на чијем крилу је розе шљокицама био исписан број 1879.
Мнемотехнике су веома корисне за побољшање нашег памћења и учења, али захтевају мало креативности и вежбе. Помоћу ове методе можемо лакше лакше запамтимо непознате информације повезујући их са нечим што нам је познато, занимљиво или смешно.
Постоје различите врсте мнемотехнике, као што су вербалне, визуелне и мешовите.
Вербалне мнемотехнике се користе за памћење речи, имена, датума, бројева и сличмо. Једна од најчешћих вербалних мнемотехника је акроним, који се састоји од скраћенице која се добија од првих слова речи које желимо да запамтимо.
Друга вербална мнемотехника је акростих, који се састоји од реченице која се добија од првих слова речи које желимо да запамтимо.
Визуелне мнемотехнике се користе за памћење слика, облика, места. Једна од најчешћих визуелних мнемотехника је метода локуса, која се састоји од повезивања информација са одређеним местима која нам је лако замислити. На пример, ако желимо да запамтимо списак за куповину, можемо да замислимо да ходамо кроз наш стан и да на свакој просторији остављамо неки предмет који желимо да купимо.
Друга визуелна мнемотехника је бизарно предочавање, која се састоји од повезивања информација са нечим што је апсурдно, необично или смешно. На пример, ако желимо да запамтимо да је Београд главни град Србије, можемо да замислимо да је Београд заправо велики хлеб који лебди изнад Србије и да сви људи живе унутар њега.
Мешовите мнемотехнике се користе за памћење информација које комбинују речи и слике. Једна од најчешћих мешовитих мнемотехника је метода приче, која се састоји од повезивања информација у смислену и занимљиву причу. На пример, ако желимо да запамтимо списак река у Европи, можемо да испричамо овакву причу:
Једног дана, Дунав је одлучио да посети своје пријатеље реке у Европи. Прво је отишао код Рајне, која је била веома богата и лепа. Затим је отишао код Волге, која је била веома дуга и хладна. Затим је отишао код Тисе, која је била веома мирна и тиха. Затим је отишао код Сене, која је била веома романтична и елегантна. Затим је отишао код Тибра, који је био пун историје и занимљив. На крају, Дунав се вратио кући, задовољан што је видео своје пријатеље и научио имена великих европских река.
