На Марсу постоји огроман, течни водени океан, тврди се у новој анализи података Насине роботске сонде „Инсајт“. Та мисија је покренута 2018. године. Циљ је био да се забележи сеизмичка активност на Црвеној планети и брзо је откривено да је Марс још увек жив.
Ова нова анализа још један је од показатеља који сугеришу да вода на Марсу није испарила онда када је та планета пре више милијарди година изгубила своју атмосферу, или да је вода ограничена на поларне ледене капе. Међутим, приступ тој води практично је немогућ.
То није површински океан, јер се вода простире кроз слојеве стена, почевши од најмање 11 километара испод површине планете.
Према прорачунима истраживача са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу и Берклија процењује се да међу стенама има толико воде да би она могла да прекрије планету и да би тада била дубока два километра.
Али, ни на планети Земљи нема бушилице која је способна да продре 11 километара дубоко. И зато има мало наде да би се такав подвиг могао постићи на Марсу.
Сеизмички подаци „Инсајта“ искоришћени за откривање воде
У недостатку такве технологије за бушење, научници су анализирали податке о таласима како би разумели састав коре планете и материјала који се налази унутра.
Те податке прикупила је сонда „Инсајт“ током своје четворогодишње мисије која је окончана у децембру 2022.
Међу подацима су били и снимци тзв. „Марсових земљотреса“, али и удара метеора који изазивају површинске потресе на тој планети. А „Инсајт“ је забележио брзину којом се сеизмички таласи шире током таквих догађаја.
Истраживачка група користила је моделе физике стена да би израчунала својства Марсове коре када ти брзопутујући таласи пролазе кроз њих.
„Циљ је да повежемо оно што је унутар стене са брзином звука“, објаснио је Вашан Рајт, геофизичар са Океанографског института Скрипс из Сан Дијега, који је водио анализу.
„Што је стена гушћа, брже ће у њу продрети брзина звука. Ако додате мало течне воде, брзина ће се повећати. Ако је разбијете, брзина ће се смањити.“
Рајт и његове колеге нису у истраживање ушли с очекивањем да ће испод површине сигурно пронаћи воду у течном стању. Очекивали су да ће пронаћи било коју количину воде, од нула до 100 одсто, или воду која се шири кроз слојеве стена.
Подаци сонде „Инсајт“ сугеришу да се свака вода на Марсу у његовој древној прошлости кретала испод земље, нешто слично као подземне воде на Земљи.
„Постоје дубока и дуготрајна питања о Марсу на која нам ова студија помаже да одговоримо. Она нам даје трагове о циклусу кретања воде на који људи нису утицали“, каже Рајт.
Где је вода, има ли живота?
Рајтова група није прва која је утврдила да постоји могућност да на Марсу име воде у течном стању.
Истраживачи Калифорнијског института за технологију 2022. користили су сонду Орбитер да проучавају наслаге соли на површини Марса и проценили су да је вода тамо постојала све до пре две милијарде година.
Студије северне поларне ледене капе Црвене планете такође су сугерисале да би испод хладне површине могла да постоји течна вода. Али је једно недавно истраживање указало да су у тим студијама могуће погрешно интерпретирана радарска мерења.
Пре десет година, Насине студије показале су да вода може повремено да тече и на површини планете.
Све ово узбуђује научнике који још увек трагају за доказима о животу на Марсу. Јер, као и на Земљи, течна вода се сматра есенцијалним састојком који омогућава животу да еволуира.
„Чини се да је вода неопходна за живот“, каже Рајт. „Оно што знамо о животу и води на Земљи јесте да у дубини постоји живот и то онај који преживљава у знатно ’суровијим’ условима него онима на површини на Земљи. Ако пронађете воду у великој дубини, то не значи аутоматски живот, али значи да за њега постоји могућност.“
Подаци из студије објављени су у Proceedings of the National Academy of Sciences.
