Љубан Једнак, једини преживели сведок по злу чувеног и јединственог злочина који су починиле усташе 29. и 30. јула и 4. и 5. августа 1941. године у православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини у тадашњој НДХ.
За непуних десет дана Павелићеве усташе су у цркви заклали 1.764 Срба са подручја Баније, а затим спалиле цркву. Једнак је доживео судбину својих Крајишника, прогнан је у злочиначкој операцији „Олуја“ 1995. године.
Умро је у Београду 1997. године далеко од свог родног краја.
Љубан Једнак, Банијац који је у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини преживео масакр 1.754 српска мушкарца који су организовале хрватске фашистичке власти једини је преживeли сведок овог стравичног масакра
Након рата, Љубан је свeдочио на судском процесу против министра унутрашњих послова НДХ Андрије Артуковића.
Нажалост, пред крај живота, Љубан се заједно са стотинама хиљада Срба Крајишника нашао у непрегледним колонама у августу 1995. године током хрватске агресије на Крајину.
Само четири дана пре него што ће се наћи у тој колони страдалника који су бежали пред „Олујом“, Љубан једнак је у Глини примио Орден Светог Саве I реда који му је уручио патријарх Павле.
„Тада је патријарх Павле пред свима присутнима, мог деду Љубана пољубио у руку“, испричао је Срђан Једнак, Љубанов унук.
Није дуго живeо после тога. Преминуо је непуне две године касније у Београду, далеко од свог родног краја.
О Љубану Једнаку снимљен је документарни филм „Говорило ми је нешто да ћу остати жив“
Једна улица у Београду названа је по њему, а поднета је и иницијатива да и једна од новосадских улица понесе име овог српског страдалника.
