Косовски божур, сваки његов помен асоцира углавном на Косовски бој и проливену крв Косовских јунака. Због тога је, како се верује, добио црвену боју, од те далеке 1389. године 28. јуна. Божури су црвено цвеће натопљено јуначком крвљу, каже легенда. Од тада је божур за Србе више од цвета.
Предање каже да божур нигде није тако интензивно црвен, као онај који цвета на Косову, на Газиместану, попришту Косовске битке.
Мало је познато, међутим, да овај пурпурни, као крв црвени цвет са знатно мање латица од оних нама познатих, баштенских, и огромним жутим прашницима, цвета још, за српску историју такође веома значајно. У Румунији, у Влашкој низији, на неколико десетина километара од Дунава – на пољу Ровине.
У бици коју су ту 17. маја 1395. године водили чувени влашки војвода Мирча Старији и турска војска коју је предводио султан Бајазит Први погинуо је јунак српских епских песама, легендарни Краљевић Марко.
Веровања
Према веровању у Срба, цветови божура су искључиво били беле боје све до битке на Косову, када су из земље натопљене крвљу Косовских јунака никли црвени божури. Осим што штити породицу и децу од негативне енергије, за овај цвет се везује симболика у љубавној магији.
Верује се да корен божура привлачи срећу. Такође, божур чува и дом од зла. Ако девојка чезне за неким младићем треба само да се закити божуром и то ће одмах привући пажњу жељеног младића.
Заштићена биљка
На планини Маљеник изнад села Криви Вир и извора Црног Тимока, на 702 метра надморске висине расте око 2.000 јединки божура у храстовој шуми. Мештани овај божур називају – косовски.
-Косовски божур у Србији је законом заштићена биљна врста и може да се бере само у научне сврхе. Мало ко зна да су косовски божури домаћа, аутохтона врста. У свету је познато још 40 врста. Од тога тек пет имају станиште на територији Србије. У легенди која се преноси са генерације на генерацију тврди се да су божуре на падине Кучајских планина донели косовски јунаци после боја, те да одатле и подстиче име.- каже професор географије у Косовској Митровици Илија Елезовић.
Косовски божур је ретка биљка у Србији. У свету је има само у јужној Европи, појединим деловима Америке и Азије. Најпознатија врста код нас је обичан божур.
Митологија каже да је божур назван паеониа по грчком богу Пеону који је том биљком од епилепсије излечио Плутона.
Кинеско веровање описује божур као цвет који позитивно утиче на хармоничан брак жене и мушкарца. Цвет љубави, дивљења и женствености цвета у каснопролећним и раним, летним месецима. Бели божури симболизују девојчице и сматрају се симболом њихових мисли, али и њихове лепоте. Због гордог држања, боје живота, лепоте, богатства и сједињења, црвени божур цвет симболише част и богатство. Код нас је божур познати симбол Косова. И данас расте као ендемска врста на Газиместану а цвета у мају и јуну.
На Газиместану засађено хиљаду јединки
Предузимљивошћу београђанке Злате Лончар Ћетковић, доктора правних наука у пензији, на простору око споменика на Газиместану, месту Косовске битке, у мају 2016. године је засађено око 1.000 корена овог популарног цвета јаркоцрвене боје.
Симбол лепоте и романтике
Божур је описан у ботаничким књигама још 1636. године и да се гаји у Европи више од 600 година. Име божура подстиче од кинеске речи схо yu, што значи најлепши. Божур је у Кини симбол богатства, лепоте и части.
Божур симболише лепоту и романтику, срећан брак и добру срећу. Букети од божура се сматрају предзнаком среће код уласка у брак и зато су чест избор за венчања. Цвет божура је често и 12. цвет у свадбеном букету.
