За око пет милијарди година, Сунце ће остати без водоника у свом језгру што ће довести до тога да се надује у „црвеног џина“ пошто ће почети са фузијом хелијума. У том процесу, сигурно можемо да се поздравимо са Меркуром, највероватније са Венером, а можда чак и са Земљом, а нова симулација разрађује могуће сценарије окончања соларног система.
Међутим, то подразумева да ништа не утиче на соларни систем у међувремену, а то није извесно. Док путујемо по галаксији, можемо се срести са звездама, а чак и из даљине оне могу направити хаос у планетарном поретку.
Нова студија наводида ранији покушаји предвиђања ефеката интеракција између нашег планетарног система и звезда увелико прецењују стабилност планета. Недавни рад је већ сугерисао да мале варијације у орбити Нептуна могу довести до одбацивања Меркура од Сунца или у колизију са једном од планета или далеко у међузвездани простор. Нови рад представља симулацију у којој је ситуација страшнија.
Сценарији пројектују да ће наш соларни систем проћи поред блиских звезда у периоду од наредних неколико милијарди година. Истраживачи процењују да ће доћи до отприлике 19 пролазака на милион година на даљини од једног парсека од Сунца, што је око 3,26 светлосних година. То је мало ближе од тренутно најближе звезде, удаљене 4,25 светлосних година.
У симулацији наредних пет милијарди година, два процента сценарија завршавају се са изгубљеним планетама, пише портал ИФЛ сајенс.
А шта се дешава у тим сценаријима? Плутон има 5 одсто шансе да постане нестабилан, услед поремећаја орбите џиновске планете. Меркур је опет први у реду за напуштање соларног система. Орбита тако блиска Сунцу чини да је он статистички најближа планета било ком другом свету у соларном систему. То није добро пошто се вероватноћа нестабилности повећава 50-80%.
Земља има шансе 1 у 500 (0,2 одсто) да ће бити изгубљена или због избацивања из соларног система или због судара са другим светом. Немојте мислити да би боравак на Марсу могао бити начин за преживљавање човечанства. Црвена планета има мало веће шансе (0,3 одсто) за судар са другим светом или изгубљеност у мраку међузвезданог простора.
Симулација заправо указује да се сценарио планетарног губитка догађа раније, а не касније, с тим да је пролазак звезданог поља главни узрок нестабилности у соларном систему за наредних 4-4,5 милијарди година. Срећом, ниједна звезда нам се неће приближити дуго времена. Надајмо се да ћемо имати решење кад се то деси.
